U svetu poljoprivrede, gde je anonimnost često pravilo, sve je važnije istaknuti priče farmera koji se zalažu za regenerativne prakse. Ovaj trend se posebno ističe kroz inicijativu Top 50 Farmers, pokrenutu 2025. godine, koja nastoji da farmeri budu prepoznatljivi i kao inspiracija za širu zajednicu.
Regenerativna organska poljoprivreda obuhvata principe i metode usmerene na obnavljanje i poboljšanje celokupnog ekosistema farmi. Fokusira se na zdravlje zemljišta, efikasno korišćenje voda, biodiverzitet i seču ugljen-dioksida, s ciljem proizvodnje hranljive hrane u skladu s prirodom.
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, trenutno oko 15% svetskih obradivih površina koristi regenerativne prakse, ali do 2030. godine taj procenat bi mogao porasti na 40% ako se prevaziđu postojeći izazovi. Ključni način za to je povećanje vidljivosti farmera koji uspešno primenjuju ove metode, čime se podstiče širenje i prihvatanje ovih praksi.
Inicijativa Top 50 Farmers prikazuje širok spektar farmera, od 26 do 70 godina, sa farmama koje se prostiru od pola hektara do 4000 hektara, čime se promoviše inkluzivnost i raznovrsnost u regenerativnom pokretu. Ove priče služe kao inspiracija i podsticaj za druge, pokazujući da regenerativna poljoprivreda nije rezervisana za male, moderne ili nišne proizvođače, već je dostupna svima, bez obzira na veličinu i poreklo.
Zašto je vidljivost važna?
Vidljivost farmera ima direktne ekonomske posledice. Kada oni postanu poznata lica, vrednost njihovih proizvoda i standardi koje zastupaju dobijaju na težini. To otvara vrata novim tržištima, političkom uticaju i jačanju zajednice.
Kroz lične priče i priču o njihovom radu, farmeri grade poverenje sa potrošačima. Kada potrošači znaju ko stoji iza hrane koju koriste, spremni su da plaćaju fer cene, prihvataju proizvode nepravilnih oblika i veličina, a farmeri se obavezuju na održivu i kvalitetnu proizvodnju. Takav odnos stvara dugoročno poverenje i omogućava razvoj odgovornije i održivije hrane.
Put ka sistemskoj promjeni
Dok se u okviru definicija regenerativne poljoprivrede i organske sertifikacije pojavljuju razlike, najvažnije je shvatiti da regeneracija nije destinacija već putovanje, stav i filozofija. Farmeri u Top 50 su na različitim tačkama tog puta, ali ih sve povezuje želja za učenjem, prilagođavanjem i saradnjom s prirodom.
Za širu promenu potrebna je podrška kroz politike, finansijske podsticaje, dostupnost znanja i infrastrukture, ali i veća vidljivost ljudi koji proizvode našu hranu. Kada zajednica farmera iz različitih sredina i veličina podeli svoja iskustva, to može pokrenuti širu promenu u razmišljanju i praksama.
Naš cilj je da regenerativna organska poljoprivreda postane industrijski standard, a to će zahtevati kolektivni napor, promene u kulturi i sistemska podrška. Vidljivost je ključni alat za motivisanje i osnaživanje farmera da se uključe i inspirišu druge da slijede njihov primer.
<
>
Ovaj post zaista osvetljava koliko je važno podići vidljivost farmera koji se zalažu za regenerativne prakse. Mislim da je transparentnost ključni faktor u građenju poverenja kod potrošača, posebno u eri kada su lažne informacije i masovna proizvodnja sve češće. Osobno, imam iskustva sa malim lokalnim farmerima u svom kraju, i znam koliko im je teško istupiti i predstaviti svoje principe široj zajednici. Međutim, upravo im takve inicijative mogu pomoći da steknu podršku i pronađu svoje tržište. Interesuje me, kako vi mislite, koje bi konkretne mere ili kampanje najefikasnije podstakle veće učešće farmera u ovim vidljivostnim aktivnostima? Da li je to bolje finansiranje, edukacija ili možda neki oblik podrške od strane lokalnih zajednica?
Slažem se sa Vladinom ocenom da je transparentnost i vidljivost farmera od ključnog značaja. Kao neko ko je nedavno počeo da se bavi ekološkom proizvodnjom, mogu da potvrdim da je neverovatno teško istupati i predstaviti se, posebno ako nemate dovoljno iskustva ili finansijskih sredstava za marketing. Često je izazov pronaći pravi način da svoj rad približite potrošačima, a to uključuje i edukaciju lokalne zajednice o prednostima regenerativne poljoprivrede. Čini mi se da bi najefikasnije kampanje bile one koje ne samo finansijski podržavaju farmera u promociji, već im pružaju i edukaciju o komunikacionim veštinama i načinu da efikasno ispričaju svoju priču. Koliko je, po vašem mišljenju, važno razvijanje lokalnih platformi ili događaja gde farmeri mogu direktno komunicirati sa potrošačima?
Ovaj post zaista osvetljava koliko je važno podići vidljivost farmera koji se zalažu za regenerativne prakse. Kao neko ko već duže vreme prati razvoj održive poljoprivrede, mogu da potvrdim da je transparentnost i komunikacija odličan način da se poveća poverenje kod potrošača i istovremeno podstakne širenje ovih praksi. Često sam primetio da lokalni farmeri, posebno oni sa manjim površinama, imaju poteškoće da se istaknu, a to je baš ono što inicijative poput Top 50 mogu značajno da pomognu. Osim toga, edukacija i direktne komunikacije sa zajednicom često su ključni za stvaranje dugotrajnog odnosa. Kako vi mislite, koje konkretne politike ili akcije bi najbolje podržale lokalne farmerke i farmere u ovom procesu, posebno u opštinama sa manje resursa?