Uzgoj voća sa košticama poput breskvi, kajsija i nektarina u organskom i regenerativnom sistemu predstavlja složen izazov zbog kratkog perioda rasta, osjetljivosti na vremenske uvjete i ograničenog trajanja nakon berbe. Ove vrste voća razvijaju se u manje od deset sedmica, što ostavlja farmerima mali prostor za greške i zahtijeva precizno praćenje rasta i vremenskog okvira berbe. Klimatske promjene u Europi dodatno povećavaju nepredvidivost, što je posebno vidljivo u regionu Katalonije, gdje je produženi proljetni pljusak utjecao na cvjetanje i sazrijevanje plodova, a grad i tuča oštetili su veću količinu ploda.
децембар 5, 2025
- Seoski turizam u Bosni: Smeštaj u drvenim kućicama i aktivnosti na otvorenom u Dolini Sreće Vitez
- Vikend putovanja na Balkan: Izlet sa večerom od €58 u Etno selu Moravski konaci
- Tradicionalna srpska kuhinja: Pečenje ispod peke i domaći proizvodi u Etno selu Zornića kuća
- Eko-selo Vlašić: Održivi turizam, voćnjaci i sportski sadržaji za 2025
Skorašnje objave
Ovo je zaista izazovna tema, posebno u kontekstu klimatskih promena koje ubrzavaju nepredvidivost u poljoprivrednim uslovima. Kod nas u Srbiji, često se suočavamo sa sličnim problemima, posebno tokom nepredvidivih prolećnih kiša koje mogu uništiti cvetanje i rano formiranje plodova. Za organski uzgoj, gde je upotreba hemije minimalna, to dodatno otežava stvar jer se oslanjamo na prirodne metode zaštite. Ja sam primetio da bi u takvim uslovima primena adaptivnih tehnologija, poput senzora za praćenje vremenskih uslova ili preciznog navodnjavanja, mogla pomoći svim proizvođačima da bolje reaguju na ekstremne vremenske prilike. Da li su, prema vašem iskustvu, takve tehnologije već dostupne i za manje farmere, ili je to još uvek luksuz koji je teško implementirati na terenu?
Ova tema izazova u organskom uzgoju voća sa košticama, posebno u oblastima sa nepredvidivom klimom, zaista je složena. Moje lično iskustvo u voćarstvu pokazalo je koliko su brza adaptacija i precizno planiranje ključni za uspeh. Kroz poslednje godine, primetio sam da su upravljanje vremenom i pravovremeni tretmani od presudnog značaja, posebno kod sorti koje se razvijaju u kratkom periodu, poput kajsije i breskve. Slažem se s vama da tehnologije kao što su senzori ili sistemi za praćenje vremenskih uslova i dalje nisu široko dostupne malim proizvođačima, ali mislim da postoje alternativni prirodni pristupi, kao što su odabir otpornijih sorti ili upotreba pokrivača za zaštitu od grmljavinskih nevremena i gradova. Šta su vaši utisci o tome? Videli ste li već neke inovativne metode u praksi ili imate ideje za dodatna rešenja koja bi smanjila rizike?
Ova tema izazova u organskom uzgoju voća sa košticama, posebno u regionima sa nepredvidivom klimom poput Katalonije, zaista zaslužuje pažnju. Kao neko ko se već nekoliko godina bavi organskom proizvodnjom, mogu da kažem da je ključno pravovremeno i pažljivo planiranje, ali i usvajanje inovativnih mera zaštite poput pokrivača ili prirodnih repelenta. Takođe, odabir sorti koje su otporne na ekstremne vremenske prilike i ranije predzrelije sorte mogu značajno pomoći u smanjenju rizika. U našoj regiji, prepoznali smo vrednost saradnje i razmena iskustava, što nam omogućava da lakše prenosimo najbolje prakse. Koji su vaši saveti ili iskustva u primeni ovih prirodnih metoda u zaštiti s obzirom na skoru sezonsku prognozu?
Ova tema izazova u organskom voćarstvu u regionima sa nepredvidivom klimom zaista je važna i, čini se, sve relevantnija s obzirom na globalne promene klimatskih uslova. Ja sam nedavno prolazila kroz problemajte situacije sa gradom i neočekivanim proljetnim pljuskovima, što je direktno uticalo na cvetanje i kasniju berbu. Voćari moraju razmišljati o integracijama prirodnih zaštitnih mera kao što su pokrivači ili čak sadnja otpornijih sorti koje su prilagodljive na ekstremne uslove. Slažem se da je pravovremeno planiranje i saradnja od ključne važnosti, a mene interesuje, koje još prirodne tehnologije ili metode su se pokazale kao delotvorne u smanjenju rizika od vremenskih nepogoda? Postoje li već lokalni primjeri uspešnih adaptacija u organskom uzgoju ovakvih sorti?