U svetu poljoprivrede, retko kada možemo imenovati svog omiljenog poljoprivrednika, za razliku od poznatih kuvara ili restorana. Ta anonimnost je ne samo simptom, već i jedan od uzroka problema od kojeg pati naš sistem hrane. Da bismo skalirali regenerativne i organski uzgajane metode, neophodno je promovisati primere iz prakse i podići svest o ljudima koji stoje iza hrane koju jedemo.
Regenerativno-organska poljoprivreda obuhvata principe i prakse osmišljene da obnavljaju i poboljšavaju celokupni ekosistem farme, s fokusom na očuvanje tla, vode, biodiverziteta i smanjenje ugljeničnog otiska. Trenutno, takve prakse se primenjuju na približno 15% globalnih obradivih površina, ali prema procenama Svetskog ekonomskog foruma, za postizanje klimatskih ciljeva i otpornosti prehrambenog sistema, taj procenat bi do 2030. godine trebalo da poraste na 40%.
Jedan od načina za ubrzanje ovog procesa je isticanje i promocija uspešnih, iskusnih i raznovrsnih farmara. Osnivanje inicijative Top 50 Farmers, inspirisane svetom kulinarstva gde su kuvari postali slavne ličnosti, preusmerava pažnju na to šta se dešava na samoj farmi – od kvaliteta tla do regenerativnih praksi koje se sprovode.
Ova inicijativa uključuje farmere od 26 do 70 godina, sa farmama koje se prostiru od pola hektara do 4.000 hektara, i promoviše raznovrsne izazove i uspehe u regenerativnom radu. Ovakav pristup razbija stereotip da je regenerativna poljoprivreda rezervisana za male, moderne farme, i umesto toga prikazuje šaroliku sliku koja uključuje generacije, veličine i metode proizvodnje.
Zašto je vidljivost važna?
Vidljivost nosi konkretne ekonomske prednosti. Kada poljoprivrednici postanu poznati, vrednost njihove proizvodnje i standardi se povećavaju. To može uticati na politiku, otvaranje novih tržišta i jačanje zajednica. Cristina, naša šefica za uticaj i suvoditeljka podcasta, ističe da anonimnost omogućava neodgovornost: „Kada proizvodite za anonimne potrošače putem velikih lanaca, niste odgovorni. Sa imenom, licem i pričom, odnos se menja, nastaje poverenje, a poljoprivrednici mogu biti held accountable.“
Ova transparentnost podstiče dugoročne odnose, veće poverenje i veću odgovornost, što sve doprinosi održivijoj i zdravijoj proizvodnji hrane. Direktne prodaje, programi usvajanja i agroturizam nisu samo marketinški alati, već i načini za građenje trajnih odnosa i zajedničkog poverenja.
Put ka budućnosti: inspiracija i infrastruktura
Naš cilj je da regenerativna organski uzgajana hrana postane standard, što zahteva promene u kulturi, politici i sistemskoj podršci. Potrebne su politike fokusirane na poljoprivrednike, bolji pristup znanju, finansijski alati i saradnja. Ključno je i povećanje vidljivosti poljoprivrednika, jer to omogućava potrošačima i društvu da bolje razumeju šta je na kocki.
Kako bi se šira zajednica osnažila, važno je da uspešni primeri motivišu druge, a prakse koje već postoje da budu prepoznate i cenjene. Analisa Winther ističe: „Nije važno da li je farmer iz Litvanije ili Francuske, već da pokažemo širok spektar regenerativnih pristupa i inspirišemo druge da se priključe pokretu.“
Uključivanjem različitih generacija i veličina farmi, možemo podstaći širu promenu i redefinisati percepciju održive i odgovorne poljoprivrede.
Ovaj post osvetljava važnu temu vidljivosti poljoprivrednika, posebno u kontekstu regenerativne i organske proizvodnje. Kao neko ko već duže vreme radi u ovom sektoru, primetio sam da podrška od strane potrošača često počinje upravo od ličnih priča i transparentnosti. To ne samo da gradi poverenje, već i podstiče odgovornu potrošnju. U lokalnim zajednicama, često je izazov pronaći farmere čije proizvode možemo direktno podržati, pa je inicijativa poput ‘Top 50 Farmers’ odličan primer kako se promovišu raznolike priče. Pitanje za sve je kako možemo unaprediti sisteme i programe edukacije koji će pomoći većim farmerima da postanu vidljiviji i dostupniji? U mom ličnom iskustvu, druženja i radionice povezale su me sa mnogima od njih, ali mislim da je potrebna šira sistemačka podrška za održivi rast ovih inicijativa.
Veoma je važno razumeti koliko vidljivost poljoprivrednika može doprineti širenju održivosti i regeneracije u poljoprivredi. Iako inicijative poput ‘Top 50 Farmers’ već pokazuju odlične primere, posebno mi je inspirativno to što uključuju različite veličine i generacije farmi, čime se razbija stereotip da regenerativna poljoprivreda pripada samo malim i modernim farmama. U mom iskustvu, često je izazov pronaći prave načine da se takve priče i prakse efikasno prenesu široj zajednici, posebno putem digitalnih platformi ili lokalnih događaja. Otkrila sam da su lokalne radionice i druženja od izuzetne važnosti za povezivanje i razmenu znanja, ali je svakako potrebna i veća sistemska podrška, putem edukacija ili javnih promocija. Kako vi mislite, na koji način možemo najbolje iskoristiti tehnologiju i društvene mreže za povećanje vidljivosti i uticaja ovih proizvođača?“ ,
Vidio sam da sve više farmera shvata koliko je važno biti vidljiviji kako bi privukli pažnju potrošača i povećali potražnju za njihovom regenerativnom i organskom hranom. Osim digitalnih kanala i društvenih mreža, posebno bi bilo korisno organizovati lokalne prezentacije i festivalima gde bi farmari mogli predstaviti svoje proizvode licem u lice, uz priču o svojoj praksi i vrednostima. Takve aktivnosti mogu stvoriti trajne odnose sa zajednicom i podstaći potrošače da postanu lojalni podržavaoci. Takođe, uočio sam da edukacija o važnosti ove hrane i priča o proizvođačima mogu igrati ključnu ulogu. Kakvo je vaše mišljenje o formiranju koordinirane mreže podrške za farmera, koja bi uključivala radionice, promociju i povezivanje sa lokalnim prodavnicama ili restoranima? Da li mislite da bi to moglo biti efikasno sredstvo za povećanje vidljivosti i stvaranje stabilnijeg tržišta?