Festival Jyapunhi Jatra, održan svake godine u Panautiju, predstavlja jedan od najautentičnijh oblika kulturnog nasleđa Nepala koji još uvek nije dovoljno valorizovan u okviru turističke ponude zemlje. Ovaj festival, koji se održava tokom punog meseca u jasu, odražava duboke tradicije i rituale lokalne zajednice, ali njegovo potencijalno turističko iskorišćenje ostaje na margini.
Prema istraživanju sprovedenom od strane stručnjaka sa univerziteta u Nepalu, Jyapunhi Jatra obuhvata specifične rituale, procesije i običaje koji osvetljavaju identitet i kulturni identitet naroda Panautija. Iako festival svedoči o bogatoj tradiciji i dugoj istoriji, on do sada nije integrisan u zvanične turističke programe, što predstavlja značajan propust u promociji kulturnog turizma ove regije.
Koristeći kvalitativni metod istraživanja, uključujući intervjue i neposredne opservacije, autori su istakli da festivalski običaji uključuju specifične obrede, procesije i rituale koji reflektuju duhovnu i društvenu strukturu zajednice. Međutim, nedostatak formalne promocije i infrastrukture limitira njegovu vidljivost široj javnosti i potencijalnim turistima.
Ovaj rad doprinosi razumevanju važnosti očuvanja i promocije lokalnog kulturnog nasleđa, ističući da bi razvoj turističkog potencijala Jyapunhi Jatra mogao značajno doprineti održivom razvoju Panautija. Uključivanje festivala u širu strategiju kulturnog turizma ne samo da bi osnažilo lokalnu zajednicu već bi i obogatilo turističku ponudu Nepala, čime bi se podstakao ekonomski rast i kulturna razmena.
Ukoliko se kulturni i turistički potencijal festivala bude adekvatno valorizovao, Jyapunhi Jatra može postati prepoznatljiv simbol Panautija i dodatno osnažiti identitet lokalne zajednice na međunarodnom nivou.
Ovaj članak otkriva sjajan aspekt nepalske kulture koji je često zanemaren u širem turističkom okviru. Festival Jyapunhi Jatra deluje kao pravi dragulj, s obzirom na njegovu autentičnost i duboku duhovnu tradiciju. Slažem se da bi veća promocija i infrastruktura mogli znatno povećati njegovu prepoznatljivost, ali mi je zanimljivo kako bi to uticalo na očuvanje same tradicije. Postoji li mogućnost da se festival adaptira na način koji će omogućiti lakšu posetu turistima, a istovremeno očuvati njegovu suštinu? Ako bi se sve to uradilo pažljivo, možda bismo mogli videti balans između komercijalizacije i očuvanja autentičnosti, što je često izazov u kulturnom turizmu. Ima li neko iskustva ili ideja kako bi se ovo moglo ostvariti lokalnim sredstvima?“,