Seoska Idila: Romansa Iza Instagram Filtera

Zamislite. Ekran telefona obasjava lica zaljubljenih parova. Zamućena pozadina, savršeno osvetljenje. Ruka u ruci, osmesi, pogled u daljinu ka pitomim brežuljcima. Sve je to deo moderne predstave o „romantičnom odmoru u etno selu“. Predstava u kojoj je svaki detalj ispoliran, svaka slama na krovu na svom mestu, svaka čaša vina savršeno draperisana. Ali, iskreno vam kažem, takva slika je tek bleda senka istine, sjajni omot koji skriva dublju, grublju, ali neuporedivo bogatiju priču. Pravi šarm seoske idile, ona iskonska romansa za dvoje, retko kad stane u kadar telefona.

Ja sam to naučio na teži način, ne kroz fotografije, već kroz prašinu i znoj, kroz razgovore sa ljudima čije su se bore urezale dublje od najstarijeg drveta. Stari ovčar Dragan, čije je lice bilo izbrazdano kao mapa Stare planine, jednom mi je rekao, dok smo delili prepečene šljive i čašicu rakije u etno selu Srna Kalna kod Knjaževca: „Vidiš, sine, ljudi dolaze ovde da zaborave grad. Misle da je romansa samo cveće i vino. Ne znaju da je prava romansa u tišini, u pogledu koji razume umor, u mirisu dima iz komina. Tu se duše sreću, ne samo tela.“ Te reči mi odzvanjaju svaki put kada vidim savršeno stilizovanu fotografiju, jer znam da iza nje često nedostaje ono što Dragan naziva „dušom“. Njegova mudrost, izbrušena godinama provedenim pod nebom koje je nekad vedro, nekad grmi, podseća me da autentičnost leži u prihvatanju celokupne slike, ne samo njene ulepšane verzije.

Selo Nije Samo Scena: Ogoljena Istina O Seoskoj Romansi

Popularnost etno sela je eksplodirala, ali sa njom i opasnost od komercijalizacije koja preti da uništi ono što ih čini posebnim. Mnoga mesta se trude da stvore doživljaj, ali nekima to polazi za rukom bolje nego drugima. Uzmimo, na primer, Mećavnik (Drvengrad) na Mokroj Gori u Srbiji. To je testament jednoj umetničkoj viziji, mesto gde se arhitektura i kultura prepliću u gotovo filmskom scenariju. Prelepo je, nema sumnje. Ali, je li to esencija sela ili stilizovana interpretacija? Nasuprot tome, neka manja etno sela, poput onih rasutih po Agroturizmima Istre u Hrvatskoj, ili Etno sela RELAX Volari u Šipovu, Bosna i Hercegovina, nude suptilniju, manje isceniranu verziju. Odlazak u etno selo radi romantičnog odmora često podrazumeva bežanje od užurbanosti, ali da li smo spremni da se suočimo sa tišinom koja ponekad ume da bude glasnija od gradske vreve?

Pravi romantični odmor u etno selu nije o savršenom Instagram kadru, već o sporosti. O spoznaji da se život ne meri brojem objava, već brojem zvezda koje vidite na nebu bez svetlosnog zagađenja. To je ono što vam Etno Selo Montenegro u Donjoj Brezni kod Plužina, sa svojom blizinom Durmitoru, može ponuditi – neprekinuti pogled u beskraj. To je o mirisu tek pokošene trave, o ukusu domaće pite koja je pečena u zemljanom crepulji, o bivanju prisutnim, jednim s drugim, i sa prirodom oko vas. To je o onom nevidljivom sloju prašine na staroj polici, o neravnoj kaldrmi koja vas vodi do reke, o zvuku potoka koji žubori i uspavljuje vas. To su ožiljci mesta – tragovi vremena, rada, života. Oni nisu za sakrivanje, već za prihvatanje, jer baš oni čine dušu lokacije i, u prenesenom smislu, dušu vaše veze.