Đavolja Varoš 2026: Izbegnite skupe vodiče na ulazu [Vodič]

Kapija pakla: Prvi udarac na novčanik i čula na Radan planini

Vazduh na parkingu miriše na pregoreli asfalt i jeftin dizel iz autobusa koji istovaruju mase. Čim izađete iz automobila, opkoliće vas lokalci sa ponudama koje se ne odbijaju – ili bar oni tako misle. Đavolja Varoš u 2026. godini nije ono romantično, pusto mesto iz udžbenika geografije. To je mašinerija. Ako niste oprezni, platićete „vodiča“ 30 evra da vam ispriča legendu koju možete pročitati na prvoj tabli, a zatim će vas odvući u prodavnicu suvenira gde drvena figura košta kao prosečna večera u Nišu. Standardni saveti sa TripAdvisora će vas naterati da bacite novac. Ne slušajte ih. Možete proći tri puta jeftinije ako znate gde da gledate. Đavolja Varoš je surova, prašnjava i zahtevna. Ako tražite povoljan odmor u Srbiji 2026, ovo mesto mora biti na vašoj listi, ali samo uz strogu disciplinu novčanika. Krenite odmah ka biletarnici, ignorišite povlačenje za rukav. Vaša avantura počinje tamo gde prestaje marketing.

Vodič ili reket: Realnost na terenu i matematika prevare

Ulaznica u januaru 2026. godine iznosi 500 dinara, ali to je samo vrh ledenog brega. Na samom ulazu će vas ubeđivati da je staza „opasna“ i da vam treba stručna pratnja. Laž. Staza je jasno obeležena, mada strma i klizava ako je pala kiša prethodne noći. Vodiči koji čekaju kod kapije su često samoprozvani poznavaoci istorije koji će vam recitovati iste tri rečenice o skamenjenim svatovima dok ne stignete do prvog vidikovca. Uštedite taj novac. Za taj iznos možete pojesti ozbiljan obrok ako znate gde jesti za 15 evra u povratku ka civilizaciji. Staze su opremljene drvenim stepenicama koje su u 2026. godini delimično renovirane, ali i dalje škripe pod nogama. Čućete odjek sopstvenih koraka i žamor ljudi koji se kaju što su obuli bele patike. Ne budite jedan od njih. Obuća sa kramponima je obavezna jer je tlo oko figura zasićeno mineralima i neverovatno klizavo. Totalni haos nastaje oko 11 sati pre podne kada stižu ekskurzije. Ako želite mir, budite na kapiji u 8:00. Ni minut kasnije. Miris sumporne vode iz Đavolje jaruge je najintenzivniji rano ujutru, podsećajući vas da se nalazite na mestu gde priroda još uvek pravi hemijske eksperimente.

UPOZORENJE: Ne kupujte vodu na štandovima unutar lokaliteta. Mala flašica košta 250 dinara. Ponesite svoju ili dopunite flašu u Prolom Banji pre polaska.

Logistika 2026: Kako stići do Radana bez gubljenja živaca

Put od Kuršumlije je u osrednjem stanju. Asfalt je zakrpljen, ali krivine su oštre i nepregledne. Ako dolazite iz pravca Beograda, pripremite se na bar tri i po sata vožnje. Parking se naplaćuje 200 dinara za automobile, ali ako produžite 300 metara dalje od glavne kapije, postoji proširenje u šumi gde možete ostaviti auto besplatno. Lokalci to kriju. Štednja počinje pre nego što ugasite motor. Za one koji vole organizovaniji pristup, Resavska pećina nudi sličan nivo organizacije, ali je Đavolja Varoš logistički izazovnija zbog vetra koji na Radanu briše bez prestanka. Zvuk vetra koji prolazi kroz zemljane kule podseća na niski jauk. To nije mistika, to je fizika. Ako planirate da posetite i okolne atrakcije, razmislite o tome da vam baza bude Sokobanja, mada je vožnja naporna. Gorivo u Kuršumliji je skuplje nego na autoputu, pa rezervoar napunite ranije. Ne oslanjajte se na lokalne benzinske pumpe, često im ne rade terminali za kartice.

Da li je Đavolja Varoš pogodna za malu decu?

Kratak odgovor: Ne, osim ako niste spremni da ih nosite 70% vremena. Stepenice su visoke, a zaštitne ograde na nekim mestima su previše razmaknute. Roditelji sa kolicima nemaju šta da traže ovde. Ako tražite porodičnu zabavu, bolja opcija je Tiganjica kod Zrenjanina gde su staze ravne i bezbedne. Đavolja Varoš je za one koji mogu da izdrže uspon bez kukanja svakih pet minuta.

Koliko vremena je realno potrebno za obilazak?

Dva sata su sasvim dovoljna. Sve preko toga je gubljenje vremena na precenjene suvenire ili čekanje u redu za fotografisanje kod „Đavoljeg ogledala“. Ako ste brzi i ne stajete kod svake table, možete završiti za 90 minuta i produžiti ka Šipovu ili nekom drugom mestu za relaksaciju.

Skriveni detalji: Šta propuštate dok gledate u kule

Većina turista gazi preko „Crvenog vrela“ ne obraćajući pažnju na boju vode. Ta voda je toliko zasićena gvožđem da ostavlja metalni ukus u grlu ako samo udahnete isparenja preblizu. Ne pijte je. Jedan turista je 2025. godine završio u bolnici jer je mislio da je voda lekovita. Nije. Otrovna je. Gledajte u tlo – videćete sitne kristale kvarca koji svetlucaju na suncu. To je pravi suvenir koji možete poneti u sećanju, a ne plastični magnet iz Kine. Ako se popnete na najviši vidikovac, okrenite leđa figurama. Videćete prostranstvo Radan planine koje je u jesen crveno kao krv. Taj pogled vredi više od samih figura koje polako nestaju pod uticajem erozije. Asfaltirana staza se završava kod prvih figura, dalje nastavljate na sopstvenu odgovornost kroz blato koje miriše na rđu. To je pravo lice juga Srbije. Sirovo. Autentično. Prljavo. Baš onako kako treba da bude pre nego što ga šminka za turiste potpuno uništi. Ako vas privlače ovakva mesta, posetite i Vinču, tamo je tišina još dublja.

Kontekst: Krvava svadba i geološki bunt

Legenda kaže da su ovde skamenjeni svatovi koji su krenuli da venčaju brata i sestru, ali nauka kaže nešto još čudnije. Ove kule od blata visoke do 15 metara opstaju samo zahvaljujući kamenim kapama koje ih čuvaju od kiše. Čim kapa padne, kula nestaje za par godina. To je konstantna borba gravitacije i minerala. Istorijski posmatrano, ovaj kraj je uvek bio na ivici siromaštva i misticizma. Tokom Prvog srpskog ustanka, ovi putevi su bili ključni za gerilsko ratovanje. Vojnici su verovali da ih đavoli čuvaju. Danas vas čuvaju samo vaši novčanici. Za dublji uvid u tradiciju, pogledajte najbolja etno sela u Srbiji, jer ovde u Đavoljoj Varoši od tradicije je ostala samo ljuštura. Prava priča je u stenama, ne u ljudima koji ih prodaju.

Šta ako krene kiša? Plan B za preživljavanje

Ako se nebo nad Radanom smrači, bežite. Drvene stepenice postaju klizalište, a potoci crvene vode se pretvaraju u bujice. U tom slučaju, vaša najbolja opcija je povlačenje u Kuršumlijsku ili Prolom Banju. Tamo možete dobiti masažu ili bazen za cenu jednog osrednjeg ručka u Beogradu. Kiša ovde nije osveženje, to je logistička noćna mora. Ako ste ljubitelj podzemnih svetova gde kiša ne smeta, Stopićeva pećina je bolji izbor za vlažne dane. U Đavoljoj Varoši, mokra zemlja se lepi za đonove kao lepak. Trebaće vam pola sata samo da očistite obuću pre ulaska u auto. Nemojte reći da vas nismo upozorili. Put do hotela u Prolom Banji je tada jedini spas, gde miris sumpora zamenjuje miris hlora i domaće kafe koja je, začudo, tamo još uvek jeftina.

Sveti gral suvenira: Šta zapravo kupiti

Zaboravite na majice sa natpisom „I survived Devil’s Town“. To je konfekcija. Potražite baku koja prodaje domaći džem od divljih kupina na samom izlazu, desno od rampe. Tegla košta 600 dinara i to je jedina stvar koja ima ukus ovog planinskog masiva. To je direktna podrška lokalnoj zajednici, a ne turističkom preduzeću. Takođe, obratite pažnju na rukom pletene vunene čarape. Možda izgledaju grubo, ali na planini kao što je Kopaonik, one su zlata vredne. Đavolja Varoš vam uzima energiju, ali vam daje lekciju o prolaznosti. Svaki put kad se vratite, neka figura će biti manja. To je muzej koji nestaje pred vašim očima. Iskoristite to dok još možete, ali pod vašim uslovima, ne pod uslovima turističkih lešinara koji vrebaju na ulazu.