Prilaz planini Stol: Gde asfalt prestaje, a vaša briga počinje
Vazduh oko Bora miriše na vlažni krečnjak i sagoreli dizel starih kamiona koji i dalje rovare po okolini. Ako dolazite na planinu Stol u 2026. godini, zaboravite na Google Maps navigaciju koja vas uverava da je svaki ‘beli put’ prohodan. Direktan odgovor na vaše pitanje je jednostavan: jedini bezbedan parking bez rizika da vam kamenje smrska krov ili da ostanete zaglavljeni u blatu je plato 200 metara pre Planinarskog doma Stol. Sve ostalo je kockanje sa karterom i živcima. Put iz pravca Krivelja je krpan tri puta ove sezone, ali mraz je uradio svoje. Rupe su duboke, oštre i pune vode koja krije njihovu stvarnu dubinu. Za razliku od onoga što možete očekivati kada je u pitanju Rtanj za početnike, Stol je suroviji, manje komercijalizovan i logistički zahtevniji. Nemojte reći da niste upozoreni. Dođite rano. Već u 8:15 ujutru, tri dostupna mesta na čvrstoj podlozi su zauzeta. Ostali? Ostali se parkiraju u ‘zoni smrti’ ispod stena.
WARNING: Ne parkirajte direktno ispod useka stene na kilometar pre doma. Odroni u proleće 2026. su učestali zbog naglih promena temperature. Jedna stena od 20kg dovoljna je da vam završi odmor. Ako vidite sitno kamenje na putu, to je znak da je brdo ‘aktivno’. Produžite dalje.
Parking kod Planinarskog doma: Zamka za niske automobile
Proširenje kod samog doma izgleda primamljivo, ali je prevara. Podloga je mešavina sitnog tucanika i masne crne zemlje koja se nakon prve kiše pretvara u lepak. Ako vozite klasičan gradski auto, ostaćete ukopani. Čak i logistika za vodopad Tupavica deluje kao autoput u poređenju sa poslednjih 500 metara uspona ka Stolu. Metalni zvuk grebanja odozdo je standardna zvučna kulisa ovde. Videli smo ljude kako ostavljaju branike jer su mislili da ‘može to njihova korsa’. Ne može. Parkirajte niže, kod starog kamenoloma, i pešačite tih dodatnih 15 minuta. Vaša leđa će možda osetiti teret ranca, ali vaš novčanik neće osetiti šlep službu iz Bora koja košta 15.000 dinara za izlazak na teren. Blato ovde ima specifičan miris, miris metala i truleži, koji se uvlači u gume i ostaje tu nedeljama. To je podsetnik na rudarsku istoriju ovog kraja koja ne prašta greške.
Da li je put prohodan za mali auto u 2026?
Jeste, ali samo ako volite svoj auto manje nego planinu. Put iz pravca Bora preko Krivelja je u lošijem stanju nego ikad. Ako planirate dolazak, obavezno proverite vodič za Petrovo selo jer su uslovi slični. Na Stolu, ključna tačka je skretanje kod velikog hrasta. Tu asfalt prelazi u nešto što lokalci zovu ‘put’, a mi zovemo ‘test amortizera’. Ako je padala kiša u poslednja 24 sata, ni ne pokušavajte bez 4×4 pogona. Blato je duboko 15 centimetara na pojedinim delovima. Totalni haos.
Koliko košta parking na Stolu u 2026?
Parking se zvanično ne naplaćuje, ali postoji nepisano pravilo. Ako ostavljate auto ispred samog doma, red je da popijete kafu ili pojedete pasulj kod domara. To je vaša ‘ulaznica’. Cena kafe je 150 dinara, a pasulj je 600. Poštena trampa za sigurnost da vam niko neće češati auto dok ste na vrhu. Domar, čovek koji izgleda kao da je isklesan od istog onog krečnjaka na koji se penjete, baciće pogled na vaš auto s vremena na vreme. Njegova reč ovde vredi više od bilo kog znaka zabrane. On će vam reći: ‘Momče, pomeri to levo, tu pada voda kad krene pljusak’. Poslušajte ga bez pogovora.
Vibe Check: Tišina koju prekida samo škripa vetra i miris jagnjetine
Kada konačno ugasite motor i izađete iz auta, dočekaće vas tišina koja u ušima zvuči kao pritisak. Miris planine Stol u maju je intenzivan – mešavina majčine dušice, svežeg stajskog đubriva sa obližnjih katuna i onog oštrog, hladnog mirisa koji dolazi iz pećina. Sunce ovde udara drugačije. Nema smoga, nema filtera. Vidite svaku ogrebotinu na svom autu koju ste zaradili usput. Na horizontu se ocrtava Veliki Krš, nazubljen kao čeljust grabljivca. Svetlost u popodnevnim časovima dobija neku bolesno žutu boju, pretvarajući krečnjačke stene u zlatne monolite. Ljudi koji ovde dolaze nisu turisti sa selfi štapovima kakve ćete sresti u Palati Raichle. Ovo su ozbiljni hodači u blatnjavim gojzericama. Zvuk njihovih štapova o kamen je jedini ritam koji vam treba. Stol nije mesto za paradu, već za tiho povlačenje pred silom prirode.
Šta NE raditi: Izbegnite ‘prečice’ koje vode u šikaru
Najveća greška koju možete napraviti je da pratite stare markacije koje vode kroz šumu sa istočne strane ako niste iskusni. Te staze su zarasle, a 2026. godine su dodatno oštećene nakon seče šume u podnožju. Držite se glavnog prilaza. Takođe, nikada, ali nikada ne ostavljajte hranu u autu na vidljivom mestu. Lokalni psi, ali i poneka divlja svinja, mogu postati vrlo kreativni u pokušaju da dođu do vašeg sendviča. Ne šalimo se. Videli smo iskidane kedere na vratima jer je neko ostavio mirišljavu slaninu na sedištu. Stol je planina gde ste vi gost, a životinje su vlasnici. Poštujte to. Ako tražite bezbedne staze od odrona za decu, znajte da je uspon na sam vrh Stola prilično siguran ako se držite serpentina, ali parking zona je ta koja je kritična.
Istorijski Sidebar: Bor, bakar i zaboravljeni rudari
Planina Stol nije samo krečnjački masiv; ona je nemi posmatrač uspona i pada industrijskog giganta u podnožju. Tokom 1920-ih, francuski inženjeri su ovuda jahali konje istražujući žile bakra, dok su lokalni čobani verovali da je planina šuplja i da u njoj spavaju zmajevi. Postoji priča o rudaru iz 1950-ih koji je, nakon smene u jami, pešačio svake subote na vrh Stola samo da bi ‘isprao pluća od sumpora’. Ta veza između prljavog, industrijskog Bora i čistog, surovog Stola je ono što ovaj kraj čini unikatnim. Ovde kamenje ima istoriju koja je krvlju pisana tokom Drugog svetskog rata, kada su pećine služile kao skrovišta. Svaki put kad stanete na kamen, setite se da on možda krije priču stariju od svih nas.
Alternativa: Ako kiša potopi prilaze i parking postane blatište
Ako stignete i vidite da je kiša napravila bazene na parkingu, imate dve opcije. Prva je da se vratite u Bor i sačekate u nekoj od kafana kod pijace. Druga je da produžite ka Crnom vrhu. Tamo je put bolji, ali pogled nije ni izbliza tako dramatičan. Za one koji traže razloge zašto je Stol bolji od Rtnja, odgovor je u ovoj izolaciji. Čak i po kiši, sedeti u domu uz peć i slušati kako vetar zavija oko tornjeva Stola je iskustvo koje se pamti. Noge će vam biti mokre, čizme teške po tri kilograma od blata, ali osećaj je stvaran. Nema laži, nema Instagram filtera. Samo vi i planina koja vas ne želi tu.
Gear Audit & Holy Grail Souvenir
Za Stol vam ne trebaju karabini, ali vam trebaju čizme sa Vibram đonom. Krečnjak je ovde oštra kao žilet i troši obične patike za jedno popodne. Što se tiče suvenira, zaboravite na magnete. Idite do prvog domaćinstva u selu Krivelj i tražite ‘Borski med od šumskog cveća’. Ima specifičan, skoro metalni podton zbog sastava zemljišta, ali je najlekovitija stvar koju možete uneti u organizam. Košta 1500 dinara za teglu, ali vredi svaku paru. To je ukus Stola – divlji, neukrotiv i pomalo gorak. Baš kao i ovaj uspon.
