Suva istina o R408: Zašto vaša prikolica mrzi makadam do Štrbačkog Buka
Vazduh ovde miriše na vlažni krečnjak, sagoreli dizel starih kamiona i onaj oštar, hladan miris vode koja se razbija o stene. Ako planirate da dovučete dvoosovinsku prikolicu do samog ulaza u Nacionalni park, verovatno niste svesni da će vas put R408 iz pravca Kulen Vakufa koštati bar dva nova amortizera. Od januara 2026. godine, putarina se ne naplaćuje, ali se naplaćuje ‘neiskustvo’ – onih poslednjih 8 kilometara makadama je čisto mučenje za šasiju. Zaboravite na Instagram priče o laganom pristupu; ovo je teren gde se gume buše na oštar kamen, a prašina ulazi čak i u hermetički zatvorene kutije sa začinima. Don’t do it. Parkirajte pre uspona ako niste sigurni u svoj klirens.
Lohovo: Poslednja linija odbrane od komercijalnih kampova
Lohovo je prvo mesto gde Una prestaje da bude samo divlja zver u kanjonu i postaje pristupačna za prosečnog kampera, ali pazite – lokalci su postali oštriji prema ‘divljim’ gostima. Najbolji besplatni spot nalazi se tačno 400 metara nizvodno od poslednjeg restorana, gde se tucanik širi u improvizovano okretište. Ovde je tlo tvrdo, što je ključno ako ne želite da se probudite nagnuti pod uglom od 15 stepeni jer je leva strana prikolice utonula u blato nakon jutarnje rose. Japodski otoci 2026 su blizu, ali tamo ćete platiti svaku stopu zemlje, dok je ovde tišina besplatna, osim povremenog laveža pasa iz sela. Imperfekcija? Miris stajskog đubriva koji vetar nanosi sa obližnjih livada oko 19 časova. Izdržite to zbog pogleda na smaragdnu vodu.
UPOZORENJE: Nikada ne parkirajte van utabanih staza u zoni Lohova i šire okoline Bihaća. Iako je 2026. godina, određene zone blizu granice sa Hrvatskom i dalje su pod sumnjom na mine iz devedesetih. Držite se tamo gde raste trava koju pasu krave ili gde vidite tragove guma. Ako vidite crvenu tablu sa lobanjom, ne okrećite se, samo se vratite istim tragom nazad.
Kulen Vakuf: Gde dopuniti vodu bez plaćanja ‘eko takse’
Kulen Vakuf je logistički centar za svakog ko živi u kombiju ili vuče prikolicu. Na samom ulazu u gradić, kod starog mosta, postoji česma koju meštani koriste vekovima. Voda je ledena, mineralna i potpuno besplatna. Dok punite kanistere, čućete samo zvuk džamijskog ezana i škripu bicikala koje voze deca. Ne nasedajte na priče lokalnih preprodavaca koji će pokušati da vam prodaju ‘domaći sir’ po ceni od 20 evra; umesto toga, idite na pijacu utorkom. Tamo ćete naći pravi Vlašićki sir koji miriše na planinu, a ne na plastičnu ambalažu. Totalni haos nastaje subotom kada se ovde sjate turisti iz Bihaća, pa tada izbegavajte centar jer su ulice uske kao grlić flaše rakije.
Da li je divlje kampovanje legalno u Nacionalnom parku Una?
Zvanično, nije. Rendžeri su postali veoma revnosni od proleća 2026. godine i kazne za loženje vatre na otvorenom su skočile na 250 KM (oko 125 evra). Međutim, ‘tehničko parkiranje’ radi odmora od 22h do 06h se toleriše na određenim proširenjima van granica samog jezgra parka. Trik je u tome da ne izvlačite tendu i ne postavljate stolice – čim izbacite opremu, vi ste u prekršaju. Ako vas rendžer ipak probudi, budite ljubazni. Osman, jedan od starijih čuvara, obično progleda kroz prste ako vidi da niste ostavili ni jedan jedini opušak na zemlji. Čistoća je ovde jedina valuta koja se zaista ceni.
Martin Brod: Gde je buka vode jača od vaših misli
Martin Brod je mesto gde Una pravi najveći spektakl, ali za kampere je ovo ‘Tetris’ nivoa 10. Parking kod ulaza u vodopade je postao bezobrazno skup, ali ako se vratite 2 kilometra nazad ka Drvaru, postoji stara napuštena pilana. To je idealno mesto za besplatno noćenje. Podloga je betonska, što znači nula blata čak i ako padne najgori pljusak. Jedina mana je stalna, zaglušujuća buka reke koja vam ne da da zaspite ako niste navikli na zvuk prirode u njenom najagresivnijem obliku. Vazduh je ovde toliko zasićen vlagom da će vam se peškiri sušiti tri dana. Ali taj osećaj izolacije vredi svake mokre čarape. Bezbedno je. Niko vas neće dirati osim možda neke zalutale koze.
Kako izbeći gužve na Štrbačkom buku u julu 2026?
Odgovor je jednostavan: dođite u 6 ujutru ili posle 19h. Većina turista odlazi pre mraka jer se plaše vožnje po onom makadamu koji sam pomenuo. Strbački Buk 2026 je postao mašina za novac, ali rano ujutru, kada magla još uvek leži nad slapovima, to je isto ono mesto koje su Rimljani nazvali ‘Jedina’ (Una). Tada možete čuti zvuk pada vode bez dečje vriske i selfi štapova koji vam udaraju u glavu.
Istorijski Context: Zašto se Una ne prelazi bilo gde
Malo ljudi zna da je ovaj deo reke bio ključna tačka ‘Bihaćke republike’ u Drugom svetskom ratu, ali još zanimljivija je priča o rimskom centurionu koji je, ugledavši reku nakon meseci ratovanja po kršu Dalmacije, samo uzviknuo ‘Una!’ (Jedna). Nije to bila samo lepota, već spas. Ova reka je vekovima bila granica svetova – između Otomanskog carstva i Austrougarske. Svaki kamen na obali, posebno oko tvrđave Ostrožac, video je više krvi nego što Una može da odnese vode u jednom danu. Kada parkirate svoju modernu prikolicu pored tih zidina, setite se da stojite na mestu gde su se generacije borile samo da bi imale pravo da zahvate kofu vode sa te iste obale.
Vibe Check: Magla nad Unom u 05:15
Svetlo je u ovo doba ljubičasto, skoro nestvarno. Tišinu ne prekida ništa osim ritmičnog udara vode o sedrene barijere. Ako izađete iz prikolice bosi, trava će vam smrznuti prste – temperatura ovde pada za 10 stepeni čim sunce zađe. Lokalci u Lohovu tada još uvek spavaju, a jedini koji su budni su ribolovci koji se šunjaju kroz šaš, tražeći pastrmku. Miriše na rečnu mulj, na borovinu i na slobodu koju ne možete kupiti ni u jednom hotelu sa pet zvezdica. To je trenutak kada shvatite zašto ste se mučili sa onim makadamom i zašto je vaša prikolica, uprkos prašini i škripi, najbolja investicija koju ste ikada napravili. To je sirova, neobrađena Bosna koja vas ne moli da je volite, već vas primorava na to.
Šta ako pada kiša (ili ako vam je dosta svega)
Ako se nebo otvori i Una postane mutno smeđa, bežite iz kanjona. Makadam se pretvara u klizavu sapunicu koja će vašu prikolicu pretvoriti u nekontrolisane sanke. U tom slučaju, pravac Bihać. Postoji parking kod tržnog centra koji je osvetljen i pokriven kamerama. Nije romantično, miriše na obližnju pekaru i izduvne gasove, ali je suvo. Tu možete smazati porciju ćevapa za 10 KM i sačekati da se oluja smiri. To je onaj ‘Plan B’ koji niko ne želi, ali vam spasava živce i opremu. Alternativa je poseta nekom od etno sela u okolini, gde možete dobiti toplu čorbu i pristup tušu za par evra bez potrebe da tamo noćite.
Taktički alat: Čizme su važnije od solarnih panela
Zaboravite na fensi papuče. Za Unu vam trebaju čizme sa ozbiljnim kramponima. Krečnjačke stene su od polirane vode postale klizavije od leda, čak i kada je sunčano. Jedan pogrešan korak dok pokušavate da natočite vodu iz reke i završićete u brzaku koji ne prašta. Moj savet: nabavite par starih vojnih čizama ili ozbiljne ‘trekking’ cipele. I ne kupujte magnete sa slikom reke. Idite kod dede koji prodaje med pored puta za Martin Brod. Njegov med od kestena je gorak, taman i toliko gust da ga jedva vadite kašikom. To je pravi suvenir koji će vas podsećati na težinu i snagu ove zemlje dugo nakon što operete prašinu sa točkova.