Jezero Rovni: Vodič za ribolovce i nove takse u 2026. godini

Miris mulja i zvuk kaznenih poena: Realnost na Rovnima u 2026.

Vazduh na brani akumulacije Rovni miriše na vlažni beton i borovu smolu, ali ako se ne pripremite, mirisaće vam i na spaljen novčanik. Od januara 2026. godine, pravila igre na ovoj valjevskoj vodi drastično su se promenila. Dok TripAdvisor i dalje forsira bajke o netaknutoj prirodi, istina je da je Rovni postao poligon za ozbiljnu kontrolu ribolovačkih dozvola i strogo definisane zone kretanja. Ako planirate da zabacite udicu onako ‘iz glave’, velike su šanse da ćete završiti sa kaznom koja premašuje cenu vašeg najskupljeg štapa. Bukvalno. Odmah zaboravite na stare navike od pre tri-četiri godine; jezero je sada podeljenije nego ikad između rekreativaca, ekologa i onih koji samo žele mirnu večeru pored vode.

Koliko košta mir u 2026? Nove takse i dnevne dozvole

Dnevna dozvola za ribolov na jezeru Rovni sada iznosi 1.200 dinara, što je skok koji mnogi lokalni ribolovci nisu dobro prihvatili. Godišnja dozvola za ‘Zapadnu Moravu’, pod koju Rovni potpadaju, ostala je u rangu standarda, ali su kontrole na samoj vodi postale brutalno efikasne. Ne očekujte da će vas čuvar pustiti uz ‘dogovorićemo se’. Rade, jedan od revnosnijih čuvara kojeg smo sreli kod brane, kratko nam je rekao: ‘Aparati su umreženi, svaka karta se skenira na licu mesta, nema više dopisivanja u blokče’. Ako nemate dozvolu, ne pokušavajte da se vadite na to da ste ‘samo probali mašinicu’. Fiksna kazna za ribolov bez dozvole u 2026. godini iznosi 15.000 dinara, uz privremeno oduzimanje pribora. Da, oduzeće vam i tu Daiwu koju ste štedeli mesecima.

UPOZORENJE: Ne kupujte ‘dnevne dozvole’ od ljudi koji šetaju obalom bez zvanične uniforme i ID kartice. Pojavili su se prevaranti koji prodaju štampane papiriće za 500 dinara. Prava dozvola se kupuje isključivo online ili u ovlašćenim prodavnicama u Valjevu.

Gde zabaciti a da ne ostavite pola pribora u granju?

Rovni su poznati po tome što ‘jedu’ olovo i udice. Dno je puno ostataka kuća, ograda i stabala koja nikada nisu potpuno uklonjena pre plavljenja. Najbolje pozicije za ribolov bez zaplitanja su u rejonu sela Poćuta i oko samog tornja, ali samo ako znate tačan mikro-lokalitet. Za one koji traže pozicije za pecanje bez granja, preporuka je da se držite očišćenih platoa u blizini brane, mada je tamo gužva vikendom nesnošljiva. Čućete samo pištanje indikatora i glasno prepričavanje ulova uz pivo koje se hladi u plićaku. Voda je ovde duboka, hladna i zahteva teška olova ako planirate dubinski ribolov.

Isplati li se čamac na Rovnima?

Od 2026. godine, upotreba benzinskih motora je strogo zabranjena na celoj površini akumulacije. Možete koristiti isključivo elektromotore ili vesla. Ako mislite da ćete preveslati od brane do kraja kanjona, spremite se za ozbiljnu upalu mišića i žuljeve koji će vas podsećati na tu odluku narednih sedam dana. Voda je često ćudljiva, a vetar koji duva kroz kanjon Jablanice može podići talase koji će mali čamac bacati kao igračku. Za one koji ipak žele mobilnost, pravila za čamce su slična onima na Drini, ali sa mnogo manje tolerancije za buku. Tišina je ovde valuta kojom plaćate ulaz.

Gde je dno najčistije za smuđa?

Smuđ na Rovnima je mitološko biće koje svi traže, a malo ko nađe. Najbolji rezultati se postižu na prelazu iz stare rečne struge u dubinu, ali to su mesta gde je dno bez mulja retkost. Morate koristiti ‘offset’ udice i veoma tanke strune kako biste osetili onaj suptilni ‘udarac’ u mraku dubine. Temperatura vode na dubini od 15 metara čak i u julu retko prelazi 10 stepeni, što ribu drži prilično letargičnom tokom dana. Najbolje vreme za akciju je između 3 i 5 sati ujutru, kada površinu vode probijaju prvi zraci sunca, a magla se diže sa površine kao duhovi onih sela koja leže ispod vas.

Logistika: Parking, blato i nevidljive kazne

Parking je najslabija tačka jezera Rovni. Većina ljudi pokušava da ostavi auto što bliže vodi, što rezultira zaglavljivanjem u crvenoj, masnoj glini čim padne i najmanja kiša. Ako nemate ozbiljan 4×4 pogon, ne pokušavajte da se spustite stazama koje vode ka Stublu. Postoji rizik da ćete platiti šlepanje više nego ceo vikend odmora. Takođe, obratite pažnju na parking zone kod brane, jer komunalna milicija iz Valjeva redovno piše kazne za parkiranje na samom putu koji vodi ka kruni brane. Postoji jedan improvizovani parking kod kafane na vrhu, gde je kafa gorka, ali je auto siguran. Košta 300 dinara za ceo dan, ali vredi svakog penija da ne biste razmišljali o pauku.

Potopljena istorija: Duhovi ispod površine

Ne možete pričati o Rovnima a da ne osetite težinu istorije koja je potopljena pod vašim nogama. Ispod 118 miliona kubika vode nalazi se Valjevska Gračanica, crkva iz 15. veka koja je potopljena 2016. godine uprkos ogromnim protestima. To nije samo ‘stari objekat’ – to je rana koja još uvek krvari u ovom kraju. Lokalci će vam često ispričati kako se za vreme niskog vodostaja vrh tornja nazire ispod površine, a neki se kunu da su čuli zvona kada je pritisak vode najjači. Ova jeziva pozadina daje jezeru specifičnu, mračnu atmosferu. Nije to samo obična akumulacija; to je grobnica čitavog jednog pejzaža. Ako vas uhvati noć na vodi, zvuk vetra koji zviždi kroz kanjon Tribuće, gde su popularne kanjoning ture, može zvučati kao šapat onih koji su odavde otišli protiv svoje volje.

Šta raditi kad vetar podigne talase? (Plan B)

Ako se vreme pokvari, a na Rovnima se to dešava u roku od deset minuta, ne pokušavajte da preživite na otvorenom. Sklonite se u obližnja seoska domaćinstva. Valjevski kraj je poznat po domaćinima koji će vam prodati doručak za smešne pare, a dobićete hranu koja bi u Beogradu koštala triput više. Pogledajte gde se nudi autentičan seoski doručak i pobegnite od kiše. Takođe, uvek možete skoknuti do Valjeva na čuvene duvan čvarke. Samo nemojte kupovati one na benzinskim pumpama; idite na zelenu pijacu kod starog mosta. Ako tražite mirnije staze dok čekate da vetar stane, vidikovci na Divčibarama su na samo pola sata vožnje, pod uslovom da nemate previše opreme u gepeku.

Šta poneti kući osim ulova? (Sveta gral suvenir)

Zaboravite na magnete sa slikom brane. Pravi suvenir sa jezera Rovni je flaša domaće rakije od divlje kruške koju pravi deda Miloje u selu Stave. Nema etiketu, nema bar-kod, ali ima onaj ‘udarac’ koji čisti sinuse i podseća na planinski vazduh. Košta oko 1.500 dinara za litar, a ako ga pitate, objasniće vam tačno zašto su Rovni uništenje za poljoprivredu, a raj za ribokradice (iako on zvanično mrzi i jedne i druge). To je ukus ovog kraja – trpak, snažan i pomalo nostalgičan. Dok pakujete štapove, potražite urezane inicijale na starom kamenu blizu prelivnog šahta; to su tragovi radnika koji su gradili branu pre nego što je iko znao kakvu će tišinu ovo jezero doneti.

Vibe Check: Da li je vredno puta?

Rovni nisu za svakoga. Ako tražite ‘bustling’ turističku destinaciju sa kafićima na vodi i ležaljkama, promašili ste državu. Ovo je mesto za ljude koji vole tišinu koja pritiska uši, hladnu kafu iz termosa i borbu sa korenjem koje se krije ispod površine. Dođite ranije, parkirajte pametno i poštujte vodu. Ona je ovde gospodar, a vi ste samo privremeni gost koji pokušava da ukrade malo mira od potopljene istorije. Ukupni trošak za vikend? Oko 8.000 dinara ako uračunate dozvolu, gorivo i litar one rakije. Isplati se. Svaki dinar.