Pre nego što zabacite: Logistika dubine od 100 metara
Vazduh na brani Strmna Gora miriše na hladan beton, vlažnu rđu i onaj specifičan, metalni miris duboke vode koja nikada ne vidi sunce. Jezero Rovni nije pitoma bara za nedeljne izletnike; to je ambis od 100 metara dubine koji je progutao sela, puteve i jednu svetinju. Ako dolazite ovde sa laganim štapovima i plastičnim stolicama, bolje se okrenite i idite na Adu Ciganliju. Ovde se vodi rat između onih koji poštuju vodu i onih koji je kasape mrežama pod okriljem mraka. Kao neko ko je proveo više noći na ovim strminama nego u sopstvenom krevetu, kažem vam: standardni saveti sa foruma su smeće. Mrežaroši namerno šire dezinformacije o ‘lošim godinama’ kako bi sačuvali kapitalce za svoje ilegalne vrše. Stanje u 2026. godini je napeto – čuvarska služba je pojačana, ali jezero je preveliko da bi se svaki metar kontrolisao. Prvi korak je nabavka dozvole u Valjevu, jer na samoj vodi kontrola ne prima izgovore, a kazne su skočile na 50.000 dinara. Ne pokušavajte da se provučete.
Pozicija 1: Zaliv kod Stojnika – Gde se mreže kidaju na kršu
Ovo je mesto gde mrežaroši gube razum i opremu. Dno u zalivu kod Stojnika je pakao od potopljenih stabala hrasta i oštrih stena. Upravo zato je ovde raj za krupnog smuđa i soma. Dok ostali forsiraju čiste terene, vi morate tražiti ‘krš’. Voda ovde ima boju tamnog žada, a tišina je tolika da čujete sopstveni puls dok čekate udarac.
Upozorenje: Put do Stojnika je u 2026. prepun neobeleženih rupa od klizišta. Ako nemate 4×4, ostavite auto kod skretanja za Poćutu i pešačite 2 kilometra. Ne rizikujte karter zbog par sati ribolova.
Bitno je koristiti jake upredene strune; sve ispod 0.25mm će pući kao paučina čim riba krene u granje. Lokalni ribolovac Dragan, koga ćete sresti kako sedi na starom panju, kaže da smuđ ovde udara isključivo na tamne silikonce od 12cm. ‘Mreža ovde ne prolazi, odmah se zakači, zato je riba ovde mirna’, kaže on dok pali treću Drinu za redom. 
Pozicija 2: „Betonska tišina“ ispod sela Kunice
Spust ka vodi ispod sela Kunice je test za vaša kolena i volju. Strmina je takva da ćete se više puta zapitati šta vam je ovo trebalo. Ali, kada siđete do obale, shvatićete zašto je ovo pozicija broj dva. Ovde je potopljen stari put, a dubina naglo pada sa 5 na 30 metara. Voda je ovde toliko hladna da vam se prsti ukoče za pet minuta, čak i u julu. Zvuk udaranja talasa o strme litice podseća na morske fjordove. Ovo je zona gde caruje krupna deverika, ali i divlji šaran koji ne prašta greške u drilu. Ako tražite mir od civilizacije i želite digitalni detoks bez signala, Kunice su vaša adresa. Ovde mobilna mreža ne postoji, samo vi i bezdan. Nemojte koristiti komercijalne primame koje mirišu na jagodu ili vanilu; ovde riba reaguje isključivo na kuvani kukuruz sa mirisom belog luka. Jednostavno i surovo, baš kao i sam teren.
Da li je dozvoljeno noćno pecanje na Rovnima?
Zvanično, noćni ribolov je strogo zabranjen i kazne su rigorozne. Čuvari koriste termovizijske kamere od 2025. godine, pa se nemojte igrati vatrom. Međutim, dozvoljeno je boraviti pored vode uz vatru, ali štapovi moraju biti van vode od zalaska do izlaska sunca. To je idealno vreme da organizujete kamp i spremite nešto na kotliću.
Pozicija 3: Potopljena porta – Duhovi prošlosti i kapitalci
Najteža pozicija za varenje, kako fizički tako i psihički. Nalazi se u blizini mesta gde je nekada bila crkva Valjevska Gračanica. Danas je to mesto tišine koja pritiska uši. Mutna voda krije temelje i zidove koji su postali prirodna staništa za najveće somove u jezeru. Pecati ovde zahteva poseban nivo poštovanja. Mrežaroši ovo mesto izbegavaju zbog ‘lošeg predznaka’, ali i zbog činjenice da je dno nepredvidivo. Ovde se koristi isključivo ‘vertikala’ iz čamca, ako uspete da ga spustite. Ako pecate sa obale, tražite ivicu starog puta. Kontekst: Potapanje Gračanice 2016. godine izazvalo je masovne proteste, a vernici i danas dolaze do ivice jezera da pale sveće iznad mesta gde se crkva nalazi pod vodom. To nije samo ribolovačka pozicija, to je spomenik. Ovde se često dešava da zakačite ostatke ograda ili poljoprivrednih mašina koje niko nije stigao da izvuče pre nego što je Jablanica nadošla. Ako vam treba beg od ove teške atmosfere nakon pecanja, preporučujem da obiđete manastire u okolini, mada je Studenica i njen mir nešto sasvim drugačije.
Gid za opremu: Šta spakovati za Rovni 2026?
Zaboravite na laganu obuću. Teren oko jezera je kombinacija oštrog škriljca i masne gline koja postaje klizava čim padne rosa. Potrebne su vam čizme sa Vibram đonom. Obične patike će vas poslati pravo u vodu pri prvom koraku. Druga stvar: zaštita od vetra. Jablanica zna da podigne takav vetar da temperatura padne za 10 stepeni u deset minuta. Slojevito oblačenje je zakon. Što se tiče štapova, nosite samo ono što je provereno. Slično kao i kod ekstremnih sportova gde je oprema za kanjoning ključna za preživljavanje, ovde su vaša mašinica i kočnica jedino što stoji između vas i ribe života. Ako planirate duži boravak, razmislite o noćenju u konaku Studenice ako vam je potreban pravi krevet i mir, jer kampovanje na Rovnima zna da iscrpi čoveka do kostiju.
Gde kupiti dozvolu bez čekanja?
Dozvole se mogu kupiti u ribolovačkoj prodavnici u Tešnjaru (stari deo Valjeva). Radnja se otvara u 7 ujutru, ali je najbolje to završiti dan ranije. Cena dnevne dozvole za 2026. godinu iznosi 1.200 dinara, dok je godišnja 8.000 dinara za rekreativce. Ne nasedajte na priče lokalaca da ‘danas niko ne kontroliše’. Kontrolišu.
Ako krene kiša (ili ako riba ne radi)
Vreme na Rovnima je nepredvidivo. Ako nebo postane olovno sivo i vetar počne da zavija kroz kanjon, kupite opremu i bežite. Brana je sigurna, ali odroni na pristupnim putevima nisu. Alternativa? Valjevo je na 15 minuta vožnje. Idite u Tešnjar na kafu ili probajte domaći duvan čvarak. Ako ste za ozbiljniji izlet, staze na Divčibarama su blizu i nude potpuno drugačiju perspektivu prirode. Jezero Rovni je surova ljubavnica – traži mnogo, a daje retko, ali onaj osećaj kada u dubini osetite snažan ‘udarac’ kapitalca, briše sav umor i blato sa čizama. Ne kupujte magnete sa slikom brane. Umesto toga, potražite u selu Stubo domaću Orahovaču (rakiju od oraha). To je jedini pravi suvenir koji nosi gorčinu i snagu ove vode. Potražite uklesane inicijale ‘M.V. 1920’ na jednoj velikoj steni blizu ulaza u zaliv Stojnik – to je bio stari međaš pre nego što je sve postalo jezero. Toliko od mene. Bistro, i čuvajte se mrežaroša – oni su jedina štetočina koju ova voda ne može sama da očisti.
