Zaboravite glavnu plažu: Gde su pravi čamci na Bovnu?
Sunce prži teme, a vazduh miriše na pregoreli benzin pomešan sa mirisom jezerskog mulja i jeftinog ulja za sunčanje. Ako se iskrcate na prvoj plaži kod Aleksinca, odmah ste u zamci. Tu su cene rentiranja pedalina i čamaca dizajnirane za turiste koji ne znaju bolje. Većina onlajn vodiča će vam reći da je Bovan pristupačan, ali istina je surovija: ako se ne pomerite sa asfaltiranog prilaza, platićete ‘porez na lenjost’ koji može da vam izbije i do 3.000 dinara iz džepa za sat vremena veslanja u krug. Da biste izbegli ove doplate u 2026. godini, morate ciljati zapadnu obalu, bliže brani, gde lokalci drže svoje vezove i gde se dogovor i dalje postiže čvrstim stiskom ruke, a ne fiskalnim računom sa tri zvezdice.
OPREZ: Na glavnoj plaži će vam tražiti depozit za prsluke za spasavanje. To je klasično izvlačenje novca. Legalni iznajmljivači prsluke daju u okviru cene. Ako traže doplatu, samo produžite dalje.
Idite odmah na ‘Treću plažu’. Tamo je voda dublja, nema toliko trave koja se namotava na vesla, a ljudi koji iznajmljuju čamce su uglavnom ribolovci koji dopunjuju budžet. Ne očekujte luksuzne glisere. Ovde se radi o teškim, metalnim čamcima koji mirišu na staru ribu i aluminijum. Ali, to su jedina plovila koja će vas odvesti do skrivenih uvala gde možete biti sami. Za razliku od Srebrnog jezera gde je kvalitet vode često upitan, Bovan na ovim mestima nudi prozirnost koja opravdava svaki minut veslanja.
Matematika na vodi: Realne cene zakupa u 2026.
Cena za običan metalni čamac bez motora iznosi tačno 1.200 dinara za ceo dan. Sve preko toga je dranje kože. Ako želite motor (obično Tomos 4 koji kašlje pri svakom startu), cena skače na 2.500 dinara plus gorivo. Gorivo je posebna stavka – ponesite svoj kanister ako ne želite da vam naplate ‘mešavinu’ kao da je u pitanju vrhunski konjak. U poređenju sa tim, troškovi sopstvenog čamca na Drini su znatno veći zbog transporta i taksi koje su uvedene prošle sezone. Na Bovnu, ako znate Miću ili Dragana kod brane, proći ćete bez ikakvih taksi za porinuće.
U julu 2026. zabeležili smo redove već u 8 ujutru. Do 10 sati, svaki iole ispravan čamac je već bio na sredini jezera. Ako zakasnite, jedina opcija su vam one plastične pedaline u obliku labuda koje su vrele na dodir i škripe pri svakom okretu pedala. Nemojte to sebi raditi. Voda u plićaku je tada već topla i mutna od previše kupača. Zvuk koji dominira je vrištanje dece i loša muzika iz obližnjih kamp-prikolica. Bežite u dubinu. Tamo je mir.
Logistika kod brane: Parking bez kazne i blata
Parkiranje na Bovnu je umetnost preživljavanja. Lokalna policija je u 2026. postala rigorozna oko parkiranja na samom putu Niš-Soko Banja. Kazne su 5.000 dinara, a pauk iz Aleksinca dolazi brže nego što vi možete da odvežete čamac. Postoji jedan mali, neasfaltirani puteljak odmah nakon tunela (gledano iz pravca Aleksinca) koji vodi dole ka vodi. Tu je parking besplatan, ali tlo je prekirveno oštrim kamenjem koje se kruni. Ako imate nizak auto, zaboravite na ovo. Bolje je parkirati kod restorana na vrhu i spustiti se pešice, uprkos tome što će vas kolena boleti pri povratku. Sličnu situaciju sa logistikom možete sresti ako planirate parking kod jezera Rovni, gde su pravila još striktnija.
Tlo ovde miriše na suvu borovinu i vrelu prašinu. Dok hodate ka obali, čućete samo zrikavce i povremeno lupanje vrata od automobila. Nema betona, nema fensi kafića sa espresom od 300 dinara. Ponesite vodu. Mnogo vode. Na samoj obali nema prodavnica, a jedini način da se osvežite je da kupite mlako pivo od nekog iz kamp-kućice ko je voljan da podeli svoje zalihe.
Da li je potrebna dozvola za čamac sa motorom?
Tehnički, da. Praktično, niko vas neće pitati za dozvolu ako se držite podalje od kupačkih zona i ako ne pravite talase tamo gde ribolovci pokušavaju da uhvate smuđa. Rečni čuvari su fokusirani na mreže i nelegalni ulov, a ne na turiste koji se muče sa motorom od 4 konjske snage. Ipak, budite fer. Ribolovci na Bovnu su nervozni. Ako im prođete preblizu najlona, očekujte psovke koje niste čuli ni u najgorim filmovima. Ako planirate ozbiljniji ribolov, pročitajte naš vodič o tome gde kupiti dozvolu u Bajinoj Bašti, jer su na Drini pravila neuporedivo stroža nego ovde.
Kontekst: Potopljena istorija ispod kobilice
Malo ljudi zna da dok veslate sredinom jezera, prolazite iznad krovova nekadašnjeg sela Bovan. Brana je sagrađena krajem sedamdesetih, a selo je žrtvovano za vodosnabdevanje. Kada je vodostaj nizak krajem avgusta, iz vode izviru sablasni vrhovi starih stabala. To je ‘Groblje drveća’ – mesto gde najlakše možete probušiti gumeni čamac ili ostati bez elise na motoru. Jezero je duboko i do 50 metara kod same brane. Voda je tu hladna, tamno zelena, skoro crna. To nije mesto za neiskusne plivače. Čak i usred leta, struje mogu biti nepredvidive.
Jednom sam sreo starca, zvali su ga Čika Mile, koji je tvrdio da još uvek može da locira svoju staru kuću po konfiguraciji okolnih brda. Rekao mi je: ‘Veslaj polako tamo gde je voda najmirnija, tu je nekada bila glavna ulica. Tamo je dno najčistije.’ Poslušao sam ga. Zaista, nema trave, nema zakačinjanja. Samo tišina. Ta tišina je razlog zašto se ljudi vraćaju, a ne zbog ‘vibrantne atmosfere’ koju obećavaju turistički flajeri.
Šta ako dune košava? Alternativni plan
Bovansko jezero je poznato po tome što se vetar stvori niotkuda. Planina Bukovik sa jedne i Rtanj u daljini sa druge strane prave vazdušni tunel koji može da prevrne manju pedalinu za nekoliko minuta. Ako vidite da se površina vode naglo namreškala i postala siva, odmah se vraćajte ka obali. Nemojte glumiti heroja. U takvim situacijama, veslanje postaje pakao, a vi ostajete zakucani u mestu. Čamci na Bovnu nemaju sidra koja drže na vetru; to su obično tegovi od starog betona koji samo stružu po dnu.
Ako vas vetar istera sa jezera, imate dve opcije. Prva je beg u Soko Banju, što ne preporučujem jer su staze do Soko Grada u 2026. prepune turista i klizavog kamenja. Druga, bolja opcija je da produžite ka Bovanskoj klisuri. Tamo su stene koje prave prirodnu zavetrinu i gde možete napraviti roštilj bez straha da će vam vetar oduvati žar u obližnje šiblje. Ponesite svoj ugalj; drva na obali su uglavnom trula ili pokupljena od strane kampera koji tu borave od maja.
Tactical Toolkit: Šta poneti na čamac?
Zaboravite na japanke. Pod čamca je od aluminijuma ili drveta i biće klizav od vode i sluzi. Potrebne su vam sandale sa gumenim đonom. Obavezno ponesite ‘dry bag’ za telefon i ključeve od auta. Viđao sam previše ljudi kako rone u plićaku pokušavajući da nađu ključeve koji su ispali dok su ulazili u čamac. To je uzaludan posao – mulj na dnu će progutati metal brže nego što vi možete da udahnete vazduh.
Kao suvenir, nemojte kupovati one magnete kod prodavaca pored puta. To su kineske kopije koje nemaju veze sa ovim krajem. Umesto toga, svratite u selo Trubarevac. Tamo možete naći ljude koji prodaju pravi šumski med ili rakiju od divlje kruške. To je jedini autentični ukus koji ćete poneti odavde. Rakija se prodaje u plastičnim flašama bez etikete, ali to je ‘ono pravo’. Samo tražite kuću sa najviše košnica u dvorištu. To je siguran znak da ne kupujete šećernu vodicu.
Vibe Check: Zašto se uopšte mučiti?
Bovan nije za svakoga. Ako tražite uređene dokove, konobare koji donose koktele na palubu i čiste svlačionice, idite na Adu Ciganliju. Bovan je grub. Ovde ćete se poseći na trsku, izgorećete na suncu jer nema prirodnog hlada na vodi, i verovatno ćete morati da sami izbacujete vodu iz čamca starom konzervom od kiselog kupusa. Ali, onog trenutka kada se odvojite od obale, kada buka motora utihne i kada osetite miris sveže vode, shvatićete. To je sloboda koju ne možete kupiti ni u jednom spa rizortu. To je Srbija kakva je nekada bila – neispeglana, teška, ali stvarna. Ne odlažite to za 2027. godinu. Do tada će možda i ovde uvesti terminale za kartice, a tada će magija definitivno nestati.
