Ulaznice 2026: Koliko vas zapravo košta ulazak u pakao?
Od januara 2026. godine, cena ulaznice za lokalitet Đavolja Varoš iznosi 1.500 dinara za odrasle, dok je za decu i penzionere 1.000 dinara. Ako vam ovo zvuči kao skok u odnosu na prošlu godinu, u pravu ste. Menadžment je ovo opravdao novim sistemom osvetljenja i održavanjem ‘lakših staza’, ali istina je jednostavnija: potražnja diktira cifru. Vazduh ovde miriše na sumpor, rđu i vrelu prašinu koja vam se uvlači u nozdrve čim izađete iz auta. Nemojte očekivati luksuz za taj novac. Dobijate pristup, mapu koja je često neprecizna i mogućnost da se znojite uzbrdo sa još tri stotine ljudi ako dođete u pogrešno vreme.
UPOZORENJE: Ne kupujte vodu na samom ulazu kod kioska. Cena je 350 dinara za pola litra. Postoji česma kod crkve Svete Petke na pola puta, gde je voda ledena i besplatna. Uštedite novac za kafu u Kuršumliji.
Za razliku od situacije gde tražite digitalni detoks na Zlatiboru, ovde ćete signal imati skoro svuda, što kvari mistiku, ali pomaže ako se izgubite na novim bočnim stazama. Dragan, koji godinama radi na rampi, kaže da su ‘stranci najgori jer pokušavaju da se popnu na figure’, što je najbrži način da vas obezbeđenje izbaci bez povraćaja novca.
Izbegnite stare stepenice: Nova ‘staza zdravlja’ bez upale mišića
Nova staza, završena u martu 2026. godine, zaobilazi najstrmiji uspon koji je ranije zahtevao kondiciju maratonca. Sada je podloga od sabijenog rizlita, što znači da nema blata, slično kao što su sređene staze na Divčibarama. Ipak, nemojte dolaziti u japankama. Kamenje je oštro, a sunce na Radanu prži bez milosti. Čak i na ‘lakšoj’ stazi, vaša kolena će osetiti svaki metar uspona. Sunce ovde ima specifičan, metalni miris dok prži crvenu zemlju. Do 10 ujutru temperatura na tlu dostiže 38 stepeni, dok je u hladu prijatnih 25. Planirajte uspon rano.
Gde je parking pre uspona i da li je bezbedan?
Parking je proširen, ali je i dalje haotičan subotom. Postoji ‘donji’ parking koji je besplatan, ali ćete pešačiti kilometar više do same kapije. ‘Gornji’ parking se naplaćuje 300 dinara po satu i često je krcat autobusima. Ako vozite niži auto, pazite na kanale sa strane puta. Nisu duboki kao oni prema vodopadu Tupavica, ali mogu da vam ogrebu branik ako niste pažljivi pri mimoilaženju sa autobusima.
Koliko vremena je stvarno potrebno za obilazak?
Tri sata. Ne verujte onima koji kažu da se može obići za sat vremena. To su ljudi koji samo ‘odrade’ selfi i pobegnu. Ako želite da osetite energiju mesta, vidite obe jaruge (Đavolju i Paklenu) i popijete kafu kod crkve, računajte na minimum 180 minuta. Ako dolazite iz Niša, pogledajte kako izbeći gužve vikendom jer se taj talas turista preliva i ovde.
Miris sumpora i škripa peska: Vibe check kod kamenih figura
Zamislite tišinu koju povremeno prekine samo zvuk vetra koji struji između 202 zemljane kule. Taj zvuk nije ‘pesma’ – to je jezivo fijukanje koje podseća na ljudski jecaj. Vazduh je težak, zasićen mirisom minerala i vlage koja isparava iz ‘đavolje vode’. Ovo je visoko kisela voda koja ostavlja crvene tragove po kamenju. Dok hodate, pod nogama škripi sitan, crveni pesak koji se zavlači u pore kože. Meštani ovde ne pričaju mnogo. Gledaju vas sa onim specifičnim, umornim mirom ljudi koji su navikli na turiste, ali ih suštinski ne zanimaju. Svetlost u kasno popodne, oko 17:30, pretvara figure u krvavo crvene siluete. To je jedini trenutak kada Đavolja Varoš zaista izgleda kao sa razglednice, a ne kao gomila erodiranog blata. Tišina je tada apsolutna. Ukleta.
Skandalozna istorija: Krvava svadba i đavolja posla
Zaboravite na udžbeničke priče o eroziji. Lokalna legenda je mnogo mračnija i uključuje incest. Priča kaže da su đavoli nagovorili meštane da venčaju brata i sestru. Bog je, videvši tu gadost, skamenio svatove u trenutku kada su krenuli ka crkvi. Ono što turistički vodiči često prećute jeste da je ovaj region bio poprište strašnih rudarskih nesreća u srednjem veku. Nemački rudari Sasi, koji su ovde kopali gvožđe i srebro, verovali su da figure oživljavaju noću. Često su nalazili kosti životinja (a ponekad i ljudi) u podnožju figura, što je podgrevalo priče o žrtvovanjima. Ta energija se oseća i danas. Dok stojite u podnožju ‘Mladenca’, najviše figure, osetićete blagu vrtoglavicu. Nije samo od sunca; magnetne anomalije na Radanu su dokumentovane još sedamdesetih godina.
Skip the Tourist Lunch: Gde jesti bez ‘turističke takse’?
Restoran na samom ulazu je zamka za ljude koji su previše umorni da razmišljaju. Pljeskavica je prosečna, a cena je kao u centru Beograda. Umesto toga, sedite u auto i vozite 15 minuta ka Prolom Banji. Postoje male kafane pored puta gde se hleb još uvek mesi ručno, slično onome što opisuje ovaj izveštaj o etno selima. Tražite ‘redak pasulj’ ili jagnjetinu ispod sača. Miris dima od bukovine i domaće kafe je jedini pravi način da završite ovaj dan. Ako tražite vrhunsku prasetinu, možda je bolje da planirate ručak na Kosmaju u nekom drugom terminu, jer ovde dominira planinska, teška hrana.
Ako pada kiša (ili ako ste previše umorni)
Đavolja Varoš po kiši je opasna zona. Crvena zemlja se pretvara u klizavu masu koja podseća na tečni sapun. Ako vas uhvati pljusak, nemojte pokušavati da se spustite novom stazom – ostanite u malom muzeju kod kapije. Alternativa? Idite pravo u Kuršumlijsku Banju. Tamošnji spa centri su renovirani 2025. i nude bazene sa termalnom vodom koja će vam opustiti mišiće bolje od bilo koje kreme. Proverite gde je bazen stvarno topao pre nego što uplatite termin. Kišni dan na Radanu ima svoju draž samo ako ga posmatrate kroz prozor sa čašom rakije u ruci. Miris mokre šume i ozona je tada intenzivan, ali staze postaju neprijatelji.
Taktički paket: Šta spakovati za Radan planinu?
Zaboravite obične patike sa ravnim đonom. Trebaju vam cipele sa dubokom šarom. Kamen ovde nije stabilan; on ‘radi’ pod vašom težinom. Obavezno ponesite šešir sa širokim obodom, jer hlada na samom vidikovcu nema. Što se tiče suvenira, ne kupujte magnete ‘made in China’. Potražite pravi šumski med kod lokalaca koji imaju košnice na obodima šume. To je jedina stvar koja vredi svaku paru. Takođe, mala bočica Prolom vode je obavezna za ispiranje ruku – kisela voda sa lokaliteta može da iritira osetljivu kožu ako se ne ispere. I zapamtite: u Đavoljoj Varoši se ne trči. Ko god je pokušao da ubrza, završio je sa odranim kolenima. Polako. Meandrirajte. Navigirajte kroz stene kao da ste deo legende, a ne samo još jedan broj u statistici posetilaca za 2026. godinu.