Eko i Održiv Turizam

U svetu opsednutom brzinom, gde se autentičnost često svodi na marketinšku krilaticu, fenomen eko-sela na Balkanu nudi intrigantan uvid u naše kolektivne čežnje. Nije reč tek o putovanju, već o introspektivnoj ekspediciji, potrazi za nečim što je duboko usađeno u kolektivnu memoriju, a istovremeno gotovo izgubljeno u ritmu urbane vreve. Kao neko ko je proveo…

U srcu Evrope, tamo gde se Alpi blago spuštaju u Jadransko more, a Karpati grle Panonsku niziju, leži kolevka nečega što savremeni svet ponovo počinje da ceni — autentičnog ruralnog života. Nije reč samo o trendu, već o dubokoj čežnji, gotovo arhetipskoj potrebi, da se čovek vrati izvorima, zemlji, tišini koja umiruje preopterećeni um. Slovenačka…

U srcu Balkana, gde se tradicija sudara sa nezaustavljivim maršom modernosti, pojavila su se mesta koja obećavaju povratak izvornom. Među njima, Eko Selo Konjic 2024, promoviše se kao zeleni raj za aktivni odmor i ribolov. Ali, da li je reč o iskrenoj posvećenosti ekologiji i autentičnom iskustvu, ili tek o vešto upakovanom turističkom proizvodu za…

Putovanje Balkanom danas, za mnoge, nije samo geografsko kretanje. To je potraga za nečim dubljim, nečim što je moderno doba otelo – tišinom, autentičnošću, vezom sa zemljom. U tom kontekstu, fraza „eko turizam“ odzvanja kao obećanje, kao mantra za povratak izvorima. Ali, kao i sa svakim obećanjem koje se na tržištu vrti, postavlja se pitanje:…

U vremenu kada nam ekrani crpe poslednje atome pažnje, a gradski beton guši svaki pokušaj istinskog disanja, pitanje bekstva nikada nije bilo urgentnije. Nije to samo želja za promenom scene; to je duboka, gotovo genetska potreba za povratkom izvorima, za tišinom koja dozvoljava mislima da se slegnu. Ipak, gde pronaći taj utočište, mesto koje nudi…

U srcu Julijskih Alpa, gde Soča bojadiše dolinu u nemirne smaragdne nijanse, leži Trenta. Pri Plajerju, u Sloveniji, nije samo adresa, već filozofija utkana u svaku niti postojanja. Godinama posmatramo kako se svet grči pod teretom sopstvenih inovacija, jureći za brzinom i veštačkim sjajem, zaboravljajući suštinu. A onda, tamo, u tom zabačenom, ali suštinskom kutku…

Decenijama sam posmatrao kako se Balkan preoblikuje, kako se njegovi ljudi bore da pronađu put između nasleđa i modernosti. Kroz planinske prevoje, dolinama reka koje i dalje pamte drevna imena, i unutar zidina koje čuvaju vekove priča, svedočio sam tihoj ali moćnoj promeni. Ne radi se o nametnutim trendovima, već o dubokom, organskom povratku korenima,…

Decenijama smo svedočili tihoj, podmukloj eroziji suštine putovanja. Beton je potiskivao zelenilo, masovne horde su gazile staze nekadašnje tišine, a lokalna kultura se svodila na suvenire serijske proizvodnje. U tom vrtlogu uniformisanosti, gde je svaka plaža postala „idealna“, a svaki planinski rizort „ekskluzivan“, činilo se da smo izgubili kompas – onaj unutrašnji osećaj za autentičnost,…

U svetu gde se granice između virtualnog i stvarnog sve više zamagljuju, a gradski beton preti da uguši poslednje tragove iskonske tišine, povratak prirodi i tradiciji nije samo trend; to je vapaj. Nije to puko sećanje na neka prošla vremena, već duboko ukorenjena potreba za rekontekstualizacijom sopstvenog postojanja, za pronalaženjem sidra u moru neizvesnosti. Balkan,…

Dvadeset pet godina sam proveo s pogledom na svet, posmatrajući kako se trendovi rađaju, sazrevaju i povlače, ali retko kada sam video nešto s potencijalom transformacije poput održivog turizma na Balkanu. Nije reč o prolaznoj modi, već o dubokom povratku korenima, o tihoj revoluciji koja se dešava daleko od bučnih magistrala i blještavih odmarališta. Ovo…