Miris ustajalog piva pomešan sa jeftinim uljem za sunčanje i odjek turbo-folka koji se odbija o bele litice — to je realnost Fruške Gore ako zakoračite na pogrešnu obalu u subotu popodne. Ako mislite da ćete na Bešenovu naći mirnu tirkiznu oazu iz snova, grdno se varate; naći ćete prašinu koja vam ulazi u pore i borbu za kvadratni metar na kom nećete dobiti lakat u rebra. Većina turističkih vodiča će vam servirati bajke o ‘srpskom San Torini-ju’, ali istina je prljavija, bučnija i često skuplja nego što bi trebalo da bude. Možete plivati u čistoj vodi, ali samo ako ste spremni da ignorišete Instagram lokacije i haubice parkirane na ivici ambisa. Planirajte polazak pre šest ujutru ili ostanite kod kuće.
Bešenovo (Beli Kamen): Tiranija bele prašine i Instagram turizma
Najbolji način da izbegnete gužvu na Bešenovu je da se uopšte ne pojavljujete vikendom posle 9:00 sati. Voda je zaista tirkizna zbog krečnjačkog dna, ali to isto dno znači da ćete, čim dvesta ljudi uđe u vodu, plivati u mlečnoj emulziji, a ne u kristalnom jezeru. Kao što smo videli u analizi za Srebrno jezero 2026, čistoća vode direktno zavisi od broja kupača, a Bešenovo nema prirodnu filtraciju. Parking se naplaćuje 500 RSD na divljim livadama gde nema ni trunke hlada, a vaša kola će do kraja dana izgledati kao da su prošla kroz mlin za brašno. Nema toaleta, nema tuševa, a jedina hrana je ono što donesete u ručnom frižideru koji će do podneva postati inkubator za bakterije. Ako baš morate ovde, dođite u utorak. Doneli smo merne instrumente u julu 2025: temperatura vode na površini je bila 27 stepeni, ali je na metar dubine naglo padala na 19. Srčani bolesnici, oprez.
WARNING: Ne nasedajte na ‘čuvare parkinga’ koji traže pare na prilaznom putu pre zvaničnih rampi. To su lokalni meštani koji koriste gužvu. Produžite do vrha ili parkirajte kilometar ranije u selu i prošetajte. Kazne za nepropisno parkiranje na ivici kopa su 5.000 RSD, a pauk služba iz Sremske Mitrovice je brža nego što mislite.
Da li je voda u Bešenovu bezbedna?
Voda je hemijski ispravna, ali biološki rizična tokom špica sezone zbog nedostatka sanitarnih čvorova. Zvanična testiranja se retko rade, pa se oslanjate na sopstveni imunitet. Ako vidite sivu penu u ćoškovima kopa — izađite odmah.
Vrdnik: Termalni hlor protiv autentičnog kupanja
Vrdnik nudi stabilnost, ali po cenu potpunog gubitka kontakta sa prirodom i mirisa hlora koji će vam nagrizati sinuse tri dana nakon izleta. Ovde ne tražite ‘divljinu’, već kontrolisano okruženje gde se termalna voda često meša sa običnom kako bi se uštedelo na troškovima grejanja. Spoljašnji bazeni hotela su krcati već od 10 ujutru, a ležaljka se doplaćuje 1.200 RSD povrh ulaznice od 2.500 RSD. Ako tražite luksuz, budite spremni da ga platite, ali nemojte očekivati mir; vriska dece u akva-parku je konstantna pozadinska buka koja onemogućava bilo kakav odmor. Za one koji traže sportske aktivnosti, cene najama opreme u ovom delu planine su skočile za 20% u odnosu na prošlu godinu. Vazduh ovde miriše na tešku vlagu i pomfrit iz friteze. Stopala će vas boleti od hoda po vrelom betonu oko bazena jer hlada praktično nema.
Borkovac: Hlad borove šume i splavovi bez mulja
Jezero Borkovac je jedino mesto gde možete naći prirodan hlad na samoj obali, pod uslovom da zauzmete poziciju kod drvenih splavova. Voda je tamnija, ali manje muljevita nego na ostalim fruškogorskim akumulacijama jer se dno redovnije čisti zbog veslačkih klubova. Parking kod hotela je besplatan ako imate sreće, ali je put do same plaže prilično strm i klizav nakon kiše. Ovde nema glamura, samo lokalni pecaroši koji mrmljaju u bradu i miris borovih iglica koji se bori sa mirisom roštilja iz obližnjih vikendica. Ako želite da veslate, pogledajte uporedne cene najama kajaka, jer su na Borkovcu najpovoljnije — oko 800 RSD po satu. To je mirno iskustvo, bez motornih čamaca, gde se čuju samo zrikavci i povremeni pljusak ribe koja iskače iz vode.
Gde jesti na Borkovcu bez prevare?
Zaobiđite restorane na samoj obali koji služe odmrznute pljeskavice. Produžite 2 kilometra ka Rumi i potražite mesta gde se još uvek loži vatra za sač. Pravi ukus Vojvodine je u mastu i paprici, a ne u fensi dekoracijama. Detalje o tome gde naći hranu bez aditiva možete naći na listi seoskog turizma za 2026.
Sot i Bruje: Zaboravljeni zapad Fruške Gore
Jezero Sot je lokacija za one koji su spremni da žrtvuju kafiće zarad apsolutne tišine i pogleda na granicu sa Hrvatskom. Ovde nema uređenih plaža u klasičnom smislu, ali je voda izuzetno čista jer je priliv turista minimalan zbog udaljenosti od Novog Sada i Beograda. Put do Sota je prepun rupa koje će testirati vaše amortizere, a asfalt se na nekoliko mesta opasno ugiba, slično kao na deonicama koje opisuje vodič kroz Dunavsku magistralu. Bruje, s druge strane, nudi čuvenu banjsku vodu koja stalno otiče, što garantuje svežinu, ali je prostor oko samog ‘bazena’ mali i često okupiran lokalcima koji tu kampuju od maja. Vazduh miriše na divlju mentu i vlažnu zemlju. Nema prodavnica u krugu od 5 kilometara. Ako zaboravite vodu, pićete iz jezera (nemojte).
Istorijski blesak: Kako su nastala ova jezera?
Fruškogorska jezera nisu prirodni fenomeni, već ožiljci industrijske eksploatacije i ljudske potrebe za navodnjavanjem. Bešenovo je nastalo kada su 2004. godine pumpe u kamenolomu Beli Kamen prestale da rade, a podzemne vode, koje su decenijama bile potiskivane, silovito ispunile kop za svega nekoliko meseci. Postoji legenda o bageru koji je ostao na dnu jer radnici nisu imali vremena da ga izvuku pre nego što je nivo vode porastao. Ronilačke ekspedicije su to potvrdile, ali bager je danas pod 50 metara mulja i pritiska. Većina jezera na planini su veštačke akumulacije napravljene 70-ih i 80-ih godina prošlog veka kako bi se sprečile poplave i omogućilo navodnjavanje voćnjaka, ali su vremenom postala utočišta za ljude koji beže od asfalta.
Vibe Check: Popodne na jezeru Sot
Svetlo na jezeru Sot oko 17:00 sati postaje zlatno i teško, pretvarajući površinu vode u ogledalo koje presecaju samo tragovi divljih pataka. Nema muzike. Čuje se samo šuštanje trske i povremeni lavež psa iz dalekog seoskog dvorišta. Lokalci sede na rasklimanim stolicama, piju domaću rakiju bez šećera i ne obraćaju pažnju na vas. Ovo nije mesto za selfije; ovo je mesto gde se osećate kao uljez u tuđem dvorištu, ali na onaj prijatan, nostalgičan način. Vazduh je suv, oštar i miriše na pokošenu travu sa hrvatske strane granice. To je tišina koja vam zvoni u ušima nakon nedelje provedene u gradu.
Šta ako pada kiša? (Alternativa za loše vreme)
Ako Fruška Gora odluči da vas ‘časti’ letnjim pljuskom, zaboravite na jezera jer se prilazni putevi pretvaraju u neprohodne kaljuge. Umesto toga, povucite se u manastire poput Hopova ili Krušedola, gde su debeli zidovi garancija za suvu odeću i mir. Alternativno, možete se uputiti ka Subotici i obići secesiju za manje od 30 evra, što je savršen beg u kulturu dok se planina ne prosuši. Blato na Fruškoj Gori je specifično — glinovito, lepljivo i gotovo nemoguće za skidanje sa obuće bez visokog pritiska vode.
Taktički savet: Šta poneti?
Zaboravite na japanke. Ako planirate bilo šta osim Vrdnika, trebaju vam cipele sa Vibram đonom ili barem ozbiljne patike. Krečnjačke stene na Bešenovu su oštre kao žilet i klizave kao led ako su mokre. Takođe, ponesite sopstveni otpad sa sobom. Kontejneri na jezerima su često prepuni i niko ih ne prazni nedeljama. Budite ljudi, ne ostavljajte plastiku u šumi. Za suvenir, kupite med od lipe kod pčelara uz put kod Iriškog venca; to je jedina stvar koja zaista ima ukus ove planine. Lipov med sa Fruške Gore je jedini sa zaštićenim geografskim poreklom u Srbiji — sve ostalo je industrijski šećer.
Napomena: Dronovi su strogo zabranjeni u blizini manastira i nacionalnog parka bez posebnih dozvola. Letenje iznad kupača na Bešenovu može vas koštati 100.000 RSD ako vas uhvati rendžerska služba koja je 2026. godine dobila pojačanje u opremi.
