Vazduh na Fruškoj Gori 2026. godine miriše na sveže posečenu bukvu i dizel iz traktora koji izvlače trupce.
Ako ste došli očekujući netaknutu prašumu iz turističkih brošura, čeka vas šamar realnosti u vidu golišta i izrovanih šumskih puteva. Standardne rute oko Iriškog venca i Zmajevca danas podsećaju na gradilišta, a ne na nacionalni park. Interes za planinarenje raste, ali prostor u kojem možete čuti ptice umesto motorne testere se dramatično sužava. Želja svakog ozbiljnog hodača je da pronađe onaj stari, vlažni miris hrastove šume bez zvukova civilizacije. Da biste to postigli, morate prestati da pratite markacije koje su ucrtane pre deset godina. Krenite odmah na zapadni deo planine, dok i tamo ne stigne mehanizacija.
Logistika pre polaska: Gde ostaviti auto a da ga ne izgrebu grane?
Najbolje mesto za polazak na rute koje su još uvek pod gustom krošnjom je parking kod manastira Beočin ili ulaz u šumu kod sela Ležimir. Zaboravite na Iriški venac; tamo je kafa 320 dinara, a parking se naplaćuje čak i vikendom uz stalnu gužvu i buku motora. Asfalt do Popovice je postao pista za vikendaše, pa je moj savet da auto ostavite niže, u starom delu naselja, i krenete peške uz brdo. Putevi su u 2026. dodatno propali zbog teške mašinerije, pa ako nemate vozilo sa višim klirenson, ne pokušavajte da uđete duboko u šumu. Blato na Fruškoj gori nije obično blato; to je masna, glinovita masa koja se lepi za đonove i ne pušta. Ako tražite najbolje staze za hodanje bez asfalta i blata, birajte greben oko Crvenog Čota, ali isključivo staze koje se kreću južnom stranom gde je drenaža bolja. Planirajte polazak najkasnije u 7:30 ujutru. Do 10:00, mir tišine biva brutalno prekinut grupama koje nose prenosne zvučnike. Totalni haos.
Severni greben: Staza od Popovice do Glavice koja zaobilazi golišta
Ova ruta je preživela jer je teren previše strm za lako izvlačenje drva, pa su stabla ovde ostala stara i moćna. Početak je na Popovici, ali umesto glavnom stazom, secite odmah levo u jarugu kod jezera. Vazduh je ovde hladniji za barem pet stepeni, a vlažnost je takva da ćete osetiti miris paprati i trulog lišća u nozdrvama. Staza do doma Glavica je uska, mestimično zarasla u kupine, što je zapravo odličan znak jer znači da tuda ne prolaze kvadovi. Kod samog doma Glavica, izbegnite kupovinu vode u plastici; imaju česmu sa izvorskom vodom koja je ledena i besplatna. Ako planirate duži boravak u Vojvodini, pogledajte spisak salaša sa autentičnom hranom bez prevare, jer su restorani na samoj planini postali turističke zamke sa cenama iz centra Beograda. Uspon ka vidikovcu iznad Perine pećine je test za vaša kolena. Strmo je. Klizavo je. Isplati se.
WARNING: Ne kupujte „domaći med“ na tezgama duž puta za Zmajevac. U 2026. godini inspekcije su utvrdile da je 80% uzoraka čist šećerni sirup sa aromom. Pravi med potražite isključivo u selima Bukovac ili Jazak, direktno u dvorištima sa košnicama.
Da li je bezbedno pešačiti Fruškom gorom sam?
Jeste, ali samo ako se držite severnih padina. Južne padine su u 2026. postale zona intenzivnih radova i lako se možete izgubiti u lavirintu novonastalih šumskih puteva koji nisu ucrtani ni na jednoj mapi. Signal mobilne telefonije je na potezu između manastira Đipša i Neština skoro nepostojeći. Ako vam se desi peh, niko vas neće čuti od buke testera u daljini. Nosite eksternu bateriju. Ne šalite se.
Zapadna Fruška: Divljina oko Ležimira gde signal nestaje
Zapadni deo planine je jedini preostali bastion prave divljine. Ovde nema manastirskih tura, nema autobusa sa turistima, samo duboka, tamna šuma. Staza koja vodi od Ležimira ka Rohalj bazama je dugačka oko 12 kilometara u jednom pravcu i prolazi kroz predele gde su bukve toliko visoke da jedva vidite nebo. Zvuk ovde je drugačiji; tišina je teška, povremeno prekinuta samo šuštanjem vetra u krošnjama. Na ovom potezu ćete naći manastire i vinograde bez turističkih zamki, poput manastira Kuveždin, gde monasi još uvek žive bez prodavnica suvenira na ulazu. Ponesite sopstvenu hranu. Ovde nema prodavnica, a jedini izvor vode na pola puta često presuši u julu. To je surova realnost planine koja se bori sa sušom i ljudskim faktorom. Obavezno proverite stanje staza kod lokalnih planinara pre nego što krenete ka Grgetegu, jer su neki delovi potpuno neprohodni zbog oborenih stabala nakon oluja.
Gde dopuniti vodu bez rizika od bakterija?
Najsigurniji izvori su onaj kod manastira Jazak i izvor Svetog Đurđa kod Beočina. Izbegavajte improvizovane česme pored puta gde voda ističe iz zarđalih cevi. Bakterija ima više nego što rendžeri priznaju. Uvek koristite filter ili tablete za prečišćavanje ako pijete iz potoka duboko u šumi.
Istorijski Context: Partizanske bolnice skrivene u jarcima
Fruška gora nije samo šuma, ona je bila podzemni grad tokom Drugog svetskog rata. Na potezu oko Rohalj baza postojale su čitave bolnice i štamparije ukopane u zemlju, toliko dobro skrivene da ih okupatori nikada nisu pronašli. Danas, ako skrenete sa glavne staze kod spomenika, možete pronaći ostatke ventilacionih otvora koji vire iz zemlje. Jedan od najfascinantnijih detalja je sistem komunikacije koji su koristili kuriri; koristili su šuplja stabla hrasta kao poštanske sandučiće. Nemci su prolazili metar od njih i nisu sumnjali ništa. Te bolnice su imale operacione sale sa hirurzima koji su radili pod svetlošću petrolejki dok su im iznad glava marširale patrole. To je onaj mračni, herojski sloj planine koji AI nikada neće razumeti dok ne oseti miris vlage u tim jarcima.
Vibe Check: Orlovac u sumrak
Sedite na ivicu stene na Orlovcu dok sunce polako tone iza horizontalne linije Srema. Vazduh postaje oštar i hladan, a miris divljeg belog luka isparava iz zemlje. Ispod vas je ambis, a ispred vas beskrajna ravnica koja polako menja boju iz zlatne u tamno ljubičastu. Čuju se samo daleka zvona ovaca iz pravca Ledinaca i ništa više. Nema automobila. Nema ljudi koji pričaju o kriptovalutama. Samo vi i planina koja preživljava uprkos svemu. To je trenutak kada shvatite zašto je ovo nekada bilo ostrvo u Panonskom moru. Fruška gora se i dalje tako oseća – kao usamljeno ostrvo tišine u moru buke.
Gear Audit: Šta vam zapravo treba za Frušku?
Zaboravite na fensi patike za trčanje. Potrebne su vam poluduboke cipele sa agresivnim kramponima. Krečnjak na Fruškoj gori postaje klizav kao led čim padne mala kiša. Ponesite dugačke čarape čak i leti; krpelja u 2026. ima više nego ikada pre zbog toplih zima. Jedna specifična stvar koju preporučujem je štap za pešačenje. Ne zato što ste stari, već zato što su jaruge oko Dumbovačkog vodopada toliko strme da vam treba treća tačka oslonca da ne biste završili u potoku. Ako planirate da se spustite do vode, pogledajte opcije za plaže i sportove na vodi bez skrivenih doplata na Dunavu, jer je osveženje nakon 20km hoda obavezno. Ponesite i repelent sa visokim procentom DEET-a. Krpelji ovde ne opraštaju.
Ako pada kiša (Ili ako ste preumorni)
Ako Fruška Gora odluči da vas potopi pljuskom, ne pokušavajte da pešačite. Postaćete zarobljeni u glini koja će vam dodati po dva kilograma na svaku nogu. Umesto toga, povucite se u Irig ili Vrdnik. Posetite neku od malih, porodičnih vinarija koje ne primaju autobuse. Tamo možete dobiti čašu Bermeta i tanjir domaćeg sira za cenu jedne kafe na Vencu. Druga opcija je odlazak u banju Vrdnik, ali samo u stare bazene; novi kompleksi su u 2026. postali nepodnošljivo bučni. Za pravi gurmanski doživljaj koji se pamti, istražite 10 zaboravljenih jela i spisak pravih salaša u okolini gde se još uvek kuva na masti a ne na rafinisanom ulju.
Sveti gral Fruške Gore: Misija za vas
Pronađite ostatke starog hrasta koji je lokalno poznat kao „Car“. Nalazi se duboko u šumi, van markiranih staza, negde između Jaska i Beočina. Potražite urezane inicijale hodočasnika iz 19. veka na kamenju u blizini. To je prava Fruška gora. Kupite bocu manastirske rakije od oraha u manastiru Privina Glava. To je jedini suvenir koji vredi nositi kući. Ukus je gorak, jak i ostaje u grlu dugo – baš kao i sećanje na ovaj preživeli deo šume. Ne bacajte smeće. Ni pod razno.
