Pravilo 5 kilometara: Zašto centar Novog Sada jede vaš budžet
Spavanje u centru Novog Sada tokom jula 2026. godine je finansijsko samoubistvo. Dok vas algoritmi na velikim platformama uveravaju da je ‘poslednja soba’ u Jevrejskoj ulici za 150 evra prilika veka, realnost na terenu smrdi na vlagu, prašinu i očaj. Vazduh u gradu je težak, lepljiv, sa vlažnošću koja dostiže 90%, a buka sa ulica ne prestaje do 6 ujutru. Ako želite krevet za 30 evra, morate se pomiriti sa jednom istinom: centar nije za vas. Vaša meta su naselja koja prosečan turista ne ume da nađe na mapi bez tri pokušaja. Govorimo o Veterniku, Adicama i rubnim delovima Telepa. Tamo gde miriše na sveže pokošenu travu i izduvne gasove lokalnih autobusa, a ne na prosuto pivo i znoj hiljada ljudi u prolazu. Za 30 evra u 2026. ne dobijate svilu. Dobijate čistu posteljinu, klimu koja verovatno krči i domaćina koji će vas ujutru nuditi rakijom koju ne smete odbiti ako planirate da ostanete u dobrim odnosima. To je surova matematika festivala. Odmaknite se 5 kilometara od Tvrđave i cene padaju brže od vašeg nivoa energije trećeg dana festivala. Ako vam ovo zvuči ekstremno, setite se da su realni troškovi Exita već dovoljno visoki da ne smete bacati pare na precenjene kvadrate.
Sremska Kamenica: Spas za 30€ ili pakao u saobraćaju?
Sremska Kamenica nudi privatne sobe za 25 do 35 evra ako rezervaciju napravite pre marta 2026. godine. Ovo naselje na sremskoj strani Dunava je logistički dragulj koji većina posetilaca ignoriše jer se boje mostova. Vazduh je ovde osetno svežiji zahvaljujući padinama Fruške gore, a zvuci basova sa Tvrđave stižu kao prigušeno kucanje srca, a ne kao direktan udar u lobanju. Međutim, postoji kvaka. Saobraćaj preko mosta Slobode tokom festivalskih dana je totalni haos. Taksisti će pokušati da vam naplate ‘festivalsku tarifu’ koja nema uporište u zakonu, ali ima u njihovoj drskosti. Koristite gradske autobuse 71, 72 ili 74. Karta je bagatela, ali se pripremite na miris ustajalog znoja i guranje laktovima. U Kamenici potražite vikendice koje se izdaju ‘na crno’. To su objekti sa starim nameštajem, ali sa dvorištima gde možete doći sebi uz kafu pre nego što se ponovo bacite u grotlo. Sličnu logiku primenite i ako tražite povoljan smeštaj kod domaćina u širem prstenu grada. Nemojte očekivati Wi-Fi koji radi; ovde se dolazi samo na kratku komu između dva nastupa. Pritisak vode u tuševima je često diskutabilan, ali za 30 evra, to je luksuz koji žrtvujete.
Da li je Petrovaradin bezbedan noću?
Jeste, ali samo ako se držite osvetljenih staza i ne glumite istraživača u mračnim prolazima Gradića. Tokom Exita, Tvrđava postaje lavirint pijanih turista i lokalaca koji pokušavaju da zarade na brzinu. Najveća opasnost nisu kriminalci, već vaše sopstvene noge na klizavoj kaldrmi Petrovaradina. Ako planirate da se krećete van glavnih ruta, pazite na džeparoše koji operišu u gužvi kod tunela. Nikada ne nosite sav novac sa sobom. Jedna od čestih grešaka je i pokušaj prečica kroz bedeme koji nisu obezbeđeni; padovi sa visine su realna pretnja svake godine. Kao što je slučaj sa podzemljem Niške tvrđave, i ovde mrak krije rupe i neravnine koje se ne vide pod dejstvom adrenalina ili alkohola.
Telep i Adice: Kvartovi gde spava lokalna raja
Telep je naselje koje odbija da postane deo modernog grada, i u tome je njegova snaga za vaš novčanik. Ovde ćete naći sobe kod baka koje ne znaju šta je Airbnb, ali znaju da im unuci trebaju džeparac. Adice su još korak dalje, skoro pa ruralni deo grada gde su ulice prašnjave, a komšije se znaju u dušu. Ovde je krevet od 30 evra realnost čak i u julu. Do Tvrđave će vam trebati 40 minuta pešačenja ili 15 minuta busom broj 6 ili 12. Autobusi su tokom festivala pretvoreni u mobilne saune. Zvuk kočnica koje cvile na svakih 200 metara postaće vaša jutarnja mantra. Ali, ušteda je ogromna. Ako novac koji sačuvate na smeštaju uložite u kvalitetnu hranu, proći ćete mnogo bolje. Na Telepu se još uvek može naći ručak van centra po realnim cenama, bez turističke marže. Izbegavajte pekare oko Tvrđave gde je burek postao luksuzna roba. Na Adicama ćete pojesti najbolji roštilj za petinu cene koju plaćaju stranci na festivalu. Samo se spremite na to da ćete se kući vraćati peške jer taksi u 4 ujutru na ovu lokaciju košta kao pola vašeg noćenja.
PAŽNJA: Nikada ne uplaćujte depozit za smeštaj preko Instagram oglasa ili neproverenih Facebook grupa. Prevare sa ‘nepostojećim apartmanima’ su u 2026. dostigle vrhunac. Koristite samo proverene platforme ili lične preporuke. Ako zvuči previše dobro da bi bilo istinito, verovatno ćete spavati na klupi u Dunavskom parku.
Gradić i Tvrđava: Zona gde prestaje logika, a počinje pljačka
Spavanje u samom Podgrađu Petrovaradinske tvrđave (tzv. Gradić) je iskustvo koje bih preporučio samo onima koji mrze svoj mir. Ovde sobe dostižu astronomske cifre, a vi dobijate besplatno treskanje zidova od koga se pomeraju slike i vaš unutrašnji mir. Gradić je lep, barokni deo grada koji u julu postaje septička jama buke. Miris urina u haustorima je neizbežan nusproizvod hiljada ljudi koji cirkulišu uskim ulicama. Kaldrma je uništena, a prašina se diže sa svakim korakom. Ako ste već odlučili da platite više da biste bili ‘u centru dešavanja’, spremite se na to da prodavnice podižu cene vode i osnovnih namirnica za 300%. To je zona eksploatacije. Umesto toga, prošetajte do bedema samo zbog muzike, a spavajte negde gde se ne čuje svaki vrisak sa main stage-a. Tvrđava ima svoju mračnu istoriju, uključujući sistem tunela od 16 kilometara koji je nekada bio vojna tajna. Danas su ti tuneli hladni i vlažni, baš kao i sobe koje se izdaju u starim kućama u Podgrađu. Ne dozvolite da vas zavara ‘istorijski šarm’. To je često eufemizam za nedostatak tople vode i promaju koja se ne može zaustaviti ni ćebadima. Ako ste avanturista, možda vam to ne smeta, ali za 30 evra ćete u Gradiću dobiti samo mesto za pod, ne i krevet.
Koliko košta taksi od centra do Tvrđave?
U julu 2026. godine, regularna vožnja koja košta 4 evra, tokom Exita skače na 12 do 15 evra, pod uslovom da uopšte nađete slobodno vozilo. Taksisti na stajalištima kod mosta su vukovi. Oni ne pale taksimetar. Ako uđete u auto bez dogovorene cene, pripremite se na neprijatnu scenu na odredištu. Moja preporuka: idite peške preko Varadinskog mosta. Osećaj vetra sa Dunava, miris reke i kolektivna energija mase ljudi su deo iskustva koji ne smete propustiti. Samo pazite na bicikliste; staze su uske i incidenti su česti, naročito ako ste krenuli biciklom kroz Srbiju pa odlučili da svratite na festival. Gužve na mostu su tolike da se nekada hoda korak po korak punih 20 minuta.
Veternik i Futog: Tišina kao ultimativni luksuz
Veternik je za mnoge sinonim za daljinu, ali za 30 evra to je vaša najbolja opcija. Ovde su kuće ogromne, a spratovi se često izdaju grupama mladih. Tišina je ovde stvarna. Možete zaspati bez čepića za uši, što je na Limanu ili u Centru nemoguće. Futog je još dalje, ali je povezan redovnom linijom 53, 54 i 55. Ovi autobusi idu često i vožnja traje oko 25 minuta do samog centra Novog Sada. Ako nađete smeštaj u Futogu, dobijate autentično vojvođansko iskustvo. Domaćini su ovde opušteniji i cene nisu toliko ‘zatrovane’ festivalskom pohlepom. Jedina mana je što se osećate odsečeno od sveta kada se vratite u sobu. Ali, nakon 12 sati skakanja uz zvučnike, izolacija je ono što vam treba. Ovde možete probati i lokalne proizvode koji nisu namenjeni turistima. Kupite domaći sok ili sir; biće to bolja investicija nego bilo koji suvenir sa Tvrđave. Na primer, pravo fruškogorsko vino je ovde dostupno na svakom ćošku po podrumskim cenama. Veternik i Futog su za one koji znaju da planiraju vreme i ne smeta im da poslednjih 5 evra u džepu čuvaju za bus kartu umesto za precenjeni burger na festivalu.
Ispod vaših nogu, dok đuskate na Tvrđavi, nalazi se jedan od najkompleksnijih sistema kontraminskih tunela u Evropi. Izgrađeni između 1765. i 1783. godine, ovi tuneli su bili dizajnirani da se neprijatelj digne u vazduh pre nego što uopšte priđe bedemima. Legenda kaže da su tuneli toliko zamršeni da su se i sami austrougarski vojnici gubili u njima. Danas su ti hodnici sablasno tihi, mirišu na vlagu i sumpor, a temperatura unutra je konstantnih 12 stepeni, čak i kada je napolju 40. Postoji čuvena priča o Leopoldovoj kapiji gde su inicijali vojnika urezani u kamen još iz 19. veka – tihi svedoci dosade i straha onih koji su čuvali Dunav. Ako imate priliku, obiđite ih sa licenciranim vodičem, ali nikako sami. Mnogi delovi su urušeni ili puni slepih miševa. Taj mrak je savršen kontrast neonskim svetlima festivala iznad njih.
Vibe Check: Most u 5 ujutru
Ništa ne opisuje Exit kao prelazak Varadinskog mosta u svitanje. To je trenutak kada adrenalin počinje da popušta, a umor preuzima telo. Sunce polako izlazi iznad Fruške gore, Dunav je mutan i miran, a oko vas je reka ljudi koja izgleda kao scena iz nekog postapokaliptičnog filma. Ljudi spavaju na travi, sede na trotoarima, dok čistači već počinju svoju nemoguću misiju sakupljanja hiljada plastičnih čaša. Miris jutarnje pekare meša se sa mirisom rečne vode i dima. To je onaj trenutak kada shvatite da vam nije žao što ste odabrali onaj krevet od 30 evra u Veterniku, jer je san jedino što želite. Noge vam bride od hodanja po betonu i zemlji, a u ušima vam i dalje zuji od poslednjeg seta. To je Novi Sad u svom najiskrenijem, najiscrpljenijem izdanju.
Šta ako pada kiša? (Plan B za blato)
Exit i kiša su stari poznanici. Kada nebo odluči da se otvori iznad Petrovaradina, Tvrđava se pretvara u klizalište od blata koje usisava obuću. Ako planirate da uštedite, nemojte trošiti pare na skupe patike koje ćete baciti nakon prve večeri. Ako vas kiša uhvati, a vaš smeštaj od 30 evra je predaleko, spas potražite u tržnim centrima poput Promenade ili Spensa dok ne prođe najgore. Spens je socijalistički gigant koji ima dušu i dovoljno ćoškova gde možete dremnuti sat vremena a da vas niko ne dira. Kiša u Novom Sadu zna da bude brutalna i brza, ostavljajući iza sebe bare u kojima se ogledaju svetla festivala. U tim trenucima, vaš jeftini smeštaj na Sremskoj strani može postati neosvojiva tvrđava ako su putevi zakrčeni, pa uvek imajte spremnu kabanicu od 200 dinara. One su jedini modni detalj koji je bitan kada krene potop.
Taktički komplet: Šta poneti u sobu od 30€?
Kada plaćate minimalno, morate biti opremljeni maksimalno. Prva stvar na listi: čepići za uši. Ne zbog festivala, već zbog komšija, pasa koji laju u predgrađima i frižidera koji zvuči kao traktor iz 1974. godine. Druga stvar: kvalitetna eksterna baterija. U jeftinim smeštajnim jedinicama utičnice su često na najnelogičnijim mestima ili ih ima premalo. Treća stvar: sopstveni peškir. Nemojte testirati higijenske standarde domaćina koji izdaje sobu za siću. I na kraju, ponesite flašu vode koju ćete dopunjavati na javnim česmama u gradu. Voda iz česme u Novom Sadu je ispravna, mada ima specifičan ukus hlora koji će vas podsećati na bazen. Kupovna voda na festivalu je čista pljačka; budite pametniji od toga. Ako želite pravi lokalni suvenir, umesto magneta sa Tvrđave, potražite malu prodavnicu u Gradiću i kupite Monastirsku rakiju. To je jedini ukus koji će vas podsetiti na ovaj haos kada se vratite kući.
Napomena o lokalnim pravilima
Napomena: U Novom Sadu je zabranjeno konzumiranje alkohola na javnim površinama van ograđenih festivalskih zona, mada se to tokom Exita često toleriše. Ipak, nemojte provocirati policiju. Takođe, buka u stambenim zgradama je strogo regulisana nakon 22h, osim ako niste u neposrednoj blizini Tvrđave gde pravila više ne važe. Poštujte svoje domaćine u Veterniku ili na Adicama; oni su vaša karta za miran san sledeće godine. Drone zone su strogo kontrolisane i letenje iznad Tvrđave bez dozvole će vas koštati više nego ceo vaš putni budžet.