Miris ustajalog Dunava, spaljene prašine pod nogama pedeset hiljada ljudi i jeftinog dezodoransa koji gubi bitku sa julskom vlagom – to je miris EXIT-a. Ako planirate da 2026. godine budete na Petrovaradinskoj tvrđavi, a u džepu imate više entuzijazma nego evra, standardni turistički vodiči će vas upropastiti. Oni će vam reći da rezervišete hotel u centru (koji već sada košta kao garsonjera u Londonu) i da jedete na Trgu slobode. To je recept za bankrot pre nego što prvi hedlajner izađe na Dance Arenu. Realnost je surovija, ali i zabavnija ako znate gde da gledate. Ovaj vodič nije za one koji traže VIP lože; ovo je logistički priručnik za preživljavanje na asfaltu i znoju.
Transportna šema: Kako stići do Novog Sada bez prodaje bubrega
Voz je jedina logična opcija, ali zaboravite na kupovinu karte pet minuta pre polaska. Kao što je logistika oko Avale ključna za izbegavanje gužve, tako je i ovde Soko voz vaš najbolji prijatelj ili najgori neprijatelj. Rezervišite kartu mesec dana ranije. Ako zakasnite, osuđeni ste na autobuse koji se pretvaraju u pokretne saune na autoputu. Kada stignete na železničku stanicu u Novom Sadu, taksisti će vas nanjušiti kao hijene. Cena vožnje do Podbare ili Grbavice će magično skočiti za 300%. Ne nasedajte. Hodajte. Novi Sad je ravan kao tepsija, a vaše noge su najjeftiniji prevoz. Ako planirate da posetite festival kao deo šire ture, možda vas zanima kako proći jeftino u drugim mestima, poput budžet opcija na Kopaoniku, ali Novi Sad tokom jula je posebna zver.
Da li je voz Soko i dalje najbrža opcija?
Da, ali samo ako imate kartu za sedenje. U julu 2026, očekujte da će klima u vozovima raditi na 50% kapaciteta zbog opterećenja. Putovanje od 36 minuta može delovati kao večnost ako stojite pored grupe pijanih Britanaca. Planirajte dolazak u prepodnevnim satima. Sve posle 16h je čisti haos. Ukoliko dolazite iz pravca Bosne, razmislite o usputnim stanicama kao što je Višegrad gde su cene hrane znatno pitomije pre nego što uđete u festivalsku zonu visokih cena.
UPOZORENJE: Ne koristite divlje taksiste koji stoje ispred stanice. Tražiće vam 20 evra za relaciju od 2 kilometra. Instalirajte lokalne aplikacije za taksi ili jednostavno koristite gradski autobus. Linije 3 i 9 su vaše žile kucavice do tvrđave.
Gde baciti vreću za spavanje (a da nije kanalizacija)
Smeštaj u Novom Sadu tokom EXIT-a je legalna pljačka. Garsonjere koje se inače izdaju za 200 evra mesečno, tada koštaju 100 evra po noći. Vaša najbolja šansa je „couchsurfing“ ili spavanje u okolnim mestima poput Futoga ili Temerina, mada to ubija logistiku povratka u 4 ujutru. Ako ste pravi gerilac, kamp je jedina opcija. Jeste vruće, jeste bučno, i da, miris zajedničkih tuševa će vas pratiti u snovima, ali to je suština festivala. Za one koji traže mir nakon haosa, preporuka je da odmah nakon festivala pobegnu u mir manastira Studenica ili potraže smeštaj ispod 30 evra u ruralnim krajevima. U Novom Sadu 2026. godine, sve ispod 50 evra po krevetu u privatnom smeštaju smatra se premijom. Proverite ponude na Limanu, tamo su stanovi socijalistički sivi, ali su stanari često spremni da izdaju sobu za razumnu cifru ako znate da pregovarate.
Pravila tvrđave: Kako ne bankrotirati na tokenima
Na tvrđavi 2026. godine gotovina je relikt prošlosti. Sve se plaća karticama ili tokenima. Kvaka je u tome što uvek ostane onaj „kusur“ koji ne možete da potrošite, a mrzi vas da čekate u redu za povrat novca. To je čist profit za organizatore. Moja strategija? Jedite pre ulaska. Ozbiljno. Novi Sad ima najbolju uličnu hranu na Balkanu. Umesto da date 10 evra za osrednji burger na tvrđavi, idite do ulica oko Futoške pijace. Tamo ćete naći index sendviče koji su postali legenda sa razlogom. Topljeni sir, šunka, šampinjoni i toliko majoneza da će vam holesterol skočiti samo od gledanja. To je gorivo koje vam treba za deset sati plesa. Sličnu autentičnost, ali u mirnijem okruženju, nudi tradicija kod Gornjeg Milanovca, ali ovde je fokus na brzini i kalorijama.
Vodič kroz pekaru u 4 ujutru: Šta jesti za 2 evra
Kada se kapije tvrđave zatvore i sunce počne da prži preko Varadinskog mosta, nastupa glad. Kolona ljudi koja se tetura ka centru podseća na scene iz serije „The Walking Dead“. Vaša destinacija su pekare koje rade 24/7. Miris svežeg bureka sa sirom pomešan sa jutarnjom rosom je jedina stvar koja vas drži budnim. U Novom Sadu, burek je svetinja. Ne pitajte za jogurt, podrazumeva se. Ako želite nešto lakše, mada sumnjam, potražite kifle sa kimom. Cena? Manje od 200 dinara. To je trenutak kada shvatite da je život lep, uprkos zujanju u ušima. Za one koji preferiraju nešto ozbiljnije, lokalne kafane u Nišu imaju sličan kultni status, ali novosadske pekare u zoru su neponovljivo iskustvo. Stanite u red, budite strpljivi i ne pokušavajte da se preko reda ubacite ispred lokalaca. To je opasna igra.
Istorijski flešbek: Krvavi temelji Pijanog sata
Dok čekate prijatelje kod čuvenog sata na tvrđavi, pogledajte ga malo bolje. Taj sat, poznat kao „Pijani sat“, ima zamenjene kazaljke – velika pokazuje sate, a mala minute, kako bi ribari na Dunavu mogli izdaleka da vide vreme. Ali tvrđava krije mračnije tajne. Građena je decenijama uz ogroman broj ljudskih žrtava. Legenda kaže da su u njene zidine uzidani toliki slojevi istorije da svaki kamen ima svoju priču. Podzemne vojne galerije, duge 16 kilometara, kriju lavirinte u kojima se lako možete izgubiti ako skrenete sa markirane staze. Tokom festivala, ovi tuneli su zatvoreni za javnost, ali njihova hladnoća izbija kroz podove, hladeći vam noge dok skačete uz tehno. Petrovaradin nije samo bina; to je masivna, kamena zver koja vas posmatra. Ako vas zanima slična istorijska težina, posetite Ćele kulu u Nišu ili istražite lokalitet Vinča kod Beograda.
Detoks nakon basa: Gde pobeći iz Novog Sada
Ponedeljak nakon EXIT-a je najdepresivniji dan u Srbiji. Grad izgleda kao bojno polje. Moja preporuka? Bežite. Odmah. Fruška gora je na samo 15 minuta vožnje. Tamo vas čekaju manastiri, tišina i mineralni izvori. Proverite koji su izvori još uvek čisti i isperite prašinu sa sebe. Ako imate više vremena, produžite do Sokobanje i staze do Soko grada za pravi fizički oporavak. Trebaće vam bar tri dana čiste prirode da izbacite sav taj bas iz organizma. Za one koji vole vodu, jezero Perućac je idealno mesto za reset. EXIT vas potroši, ali ova mesta vas vraćaju u život. Ne ostajte u gradu duže nego što morate; Novi Sad nakon festivala spava dubokim, iscrpljenim snom.
Vibe Check: Atmosfera na mostu
Postoji taj specifičan trenutak na Varadinskom mostu oko 5:30 ujutru. Sunce počinje da izlazi iznad tvrđave, svetla se polako gase, a masa ljudi se kreće ka gradu u apsolutnoj tišini. Čuju se samo koraci i povremeni krik galeba. Vazduh je hladan, ali prijatan nakon pakla na bini. To je jedini trenutak kada Novi Sad deluje ranjivo i potpuno tvoj. Ljudi sa šljokicama na licu izgledaju kao pali ratnici iz neke futurističke bitke. To je slika koju ćete pamtiti duže od bilo kog DJ seta.
Taktički komplet: Šta obavezno spakovati
Zaboravite na modiranje ako želite da preživite. Prvo, udobna obuća. Ne, ne patike sa tankim đonom – kamenje na tvrđavi je staro, neravno i klizavo. Drugo, čepići za uši. Ne zbog muzike, već zbog spavanja u bučnom Novom Sadu. Treće, marama ili maska. Količina prašine koja se podigne na glavnoj bini je tolika da ćete tri dana iskašljavati crne komadiće ako se ne zaštitite. I na kraju, ponesite jednu od onih sklopivih flašica za vodu. Voda na tvrđavi je 2026. dostigla cenu od 4 evra za pola litra. Postoje česme, ali su redovi epski. Budite pametni. Ako tražite autentične suvenire, preskočite plastične narukvice. Idite u neku od malih zanatskih radnji u Dunavskoj ulici i kupite ručno rađenu keramiku ili domaći med sa Fruške gore. To je pravi ukus Vojvodine, a ne kineski magneti koji se prodaju na mostu. Za one koji planiraju dalja putovanja, saveti o najpopularnijim etno selima mogu vam pomoći da odaberete sledeću destinaciju nakon festivalskog ludila.