Markacije koje lažu: Zašto je 2026. godina haosa na Staroj
Vazduh na Babinom Zubu miriše na vlažnu smolu, ovčiji izmet i onaj oštar, metalni miris nadolazeće oluje koji vam ledi krv u žilama. Ako ste mislili da će vas crveno-beli krugovi na drveću bezbedno odvesti do vrha, varate se. Stanje markacija u 2026. godini je katastrofalno. Seča šume, erozija i potpuna nezainteresovanost nadležnih pretvorili su staze u lavirinte. Prva lekcija: ne verujte očima, verujte instinktu i topografskoj mapi. Staze su izbrisane. Haos je potpun.
UPOZORENJE: Nemojte plaćati ‘lokalne vodiče’ koji vas vrebaju kod hotela na Jabučkom ravništu. Traže i do 60 evra za rutu do Midžora koju možete preći sami, pod uslovom da znate da čitate teren. Pravi vodiči imaju licence Planinarskog saveza, a ne ‘preporuku’ od konobara.
Do januara 2026. godine, preko 40% markiranih ruta u Parku prirode ‘Stara planina’ postalo je neupotrebljivo. Glavni krivci su teške mašine koje izvlače drva, ostavljajući za sobom kratere duboke pola metra. Dok na Divčibarama 2026. godine možete pratiti asfalt, ovde ste prepušteni surovom kršu. Čizme sa Vibram đonom nisu luksuz, one su jedini način da ne polomite skočni zglob na klizavom škriljcu koji se kruni pod nogama.
Najlakša staza na planini više nije laka. Uspon počinje kod planinarskog doma, gde vas dočekuje miris kiselog mleka i dima iz zapuštenih dimnjaka. Čim prođete prvu krivinu iznad kafića ‘Plaža’, markacija nestaje. Ovde morate pratiti greben, a ne utabane puteve koje su napravila terenska vozila. Ta vozila su uništila korenje trave i stvorila lažne staze koje vode u provalije. Ako vidite sivu stenu sa tragovima guma, skrenite levo. Odmah.
Put do Midžora traje oko dva sata, ali u uslovima magle, koja je ovde češća od sunca, to se pretvara u borbu za život. Zvuk vetra koji brije preko vrha Tri Čuke podseća na zavijanje vukova, mada su šanse da sretnete vuka manje nego da sretnete besnog psa lutalicu kod napuštenih katuna. Planina je surova. Nema oproštaja.
Da li je Stara Planina bezbedna za solo planinare?
Ne, osim ako niste spremni na rizik da noć provedete u šumi na -5 stepeni usred jula. Signal mobilne telefonije je fikcija čim se udaljite 500 metara od žičare. Ako se ipak odlučite na solo poduhvat, obavezno proverite realnu težinu staza i tajming za vodopade pre nego što krenete, jer vas GPS ovde može odvesti direktno u potok Arbinje iz kojeg nema lakog izlaska.
Koliko košta dozvola za ulazak u zaštićene zone?
Kao i za ribolov u Beloj Crkvi, i ovde se pravila menjaju. Ulaz se trenutno ne naplaćuje na rampi, ali rendžeri imaju pravo da vam napišu kaznu ako vas zateknu u zonama prvog stepena zaštite bez najave. Te zone uključuju vrhove iznad 1800 metara gde se gnezde zaštićene ptice. Kazne su oko 10.000 dinara. Budite pametni, ne glumite istraživača tamo gde je zabranjeno.
Logistika preživljavanja: Gde kupiti hleb, a gde rakiju?
U selu Kalna, poslednjoj tački civilizacije pre uspona, hleb nestaje do 9 ujutru. Prodavnica ‘kod mosta’ je jedino mesto gde možete dopuniti zalihe vode. Nemojte kupovati flaširanu vodu; Stara Planina ima najbolje izvore na Balkanu. Ipak, nemojte piti iz svakog potoka. Ako vidite tragove ovaca uzvodno, ta voda je recept za trovanje. Tražite izvore koji izbijaju direktno iz stene, hladne toliko da vam zubi trnu.
Što se tiče hrane, zaboravite na restorane sa pet zvezdica. Najbolji obrok ćete dobiti u domaćinstvima u selu Dojkinci. Tamo se hrana još uvek sprema na starim smederevcima. Miris domaće pite sa sremušem i ovčijeg sira je nešto što AI nikada neće moći da opiše. To je ukus planine – slan, mastan i previše jak za osetljive gradske stomake. Pogledajte spisak gde se hrana sprema na drva da biste stekli osećaj šta vas čeka, mada je ovde sve mnogo grublje nego u Vojvodini.
Kontekst: Krvava granica i zaboravljeni graničari
Stara planina nije oduvek bila turistička destinacija. Decenijama je bila ‘Gvozdena zavesa’ između Jugoslavije i Bugarske. Staze kojima danas hodate zapravo su vojni putevi koje su prokopali graničari pedesetih godina prošlog veka. Svaka kamena karaula koju vidite, a danas su to samo ruševine pune zmija i vlage, krije priču o vojnicima koji su ovde provodili zime odsečeni od sveta po šest meseci. Postoji legenda da su graničari namerno postavljali pogrešne putokaze kako bi zbunili prebege. Neke od tih lažnih markacija su prekrečene tek pre koju godinu. Možda je to razlog zašto se i danas ljudi gube na rutama koje deluju očigledno.
Vibe Check: Tišina koja uši probija
Sedite na ivicu stene iznad Toplog Dola u 4 sata popodne. Sunce počinje da pada iza Midžora, bacajući dugačke, ljubičaste senke preko kanjona. Nema zvukova automobila. Nema buke aviona. Čuje se samo šum vode iz ponora i povremeni krik orla. Vazduh postaje hladan, skoro kristalan. Osetićete se sitno, nebitno i potpuno ranjivo. To je onaj trenutak kada shvatite da planina ne mari za vaš Instagram stori ili vašu skupu opremu. Ona je tu milionima godina, a vi ste samo prolaznik koji je možda pogrešno skrenuo kod trećeg bukovog stabla.
Ako krene kiša: Plan B u Knjaževcu
Ako vas Stara Planina ispljune zbog lošeg vremena, nemojte očajavati. Spustite se do Knjaževca. Ovaj grad, koji zovu ‘Srpska Venecija’ (što je preterivanje, ali mostovi su lepi), nudi utočište u vinskim podrumima. Vinarija ‘Jović’ je obavezna stanica. Njihov Vranac je gust kao krv i nateraće vas da zaboravite na blato u čizmama. Možete posetiti i Nišku tvrđavu ako imate ceo dan na raspolaganju, ali Knjaževac ima tu neku tihu, usporenu atmosferu koja više prija nakon planinskog šoka.
Gear Audit: Šta vam stvarno treba, a šta je bacanje para
Zaboravite na lagane patike, ma koliko brendirane bile. Na Staroj planini vam trebaju gojzerice sa visokim sarama. Šiljato kamenje i skrivene rupe u travi samo čekaju da vam unište zglob. Obavezno ponesite ‘astro-foliju’ (košta 200 dinara, a spašava život u slučaju prinudnog bivakovanja) i rezervnu bateriju za telefon koja radi na niskim temperaturama. Ne oslanjajte se na pametne satove; baterija im crkne na pola uspona zbog stalnog traženja signala.
Souvernir koji vredi kupiti? Pronađite nekog u selu Crni Vrh ko prodaje ‘staroplaninski čaj’ (mešavinu rtanjskog čaja, majčine dušice i kantariona). Nemojte kupovati upakovane kutije u hotelu. Tražite od meštana čaj u običnim papirnim kesama. To je jedini način da kući ponesete pravi miris planine bez hemije i aditiva. I pazite na falsifikate sira, jer se i ovde, kao i na Vlašiću, često prodaje uvozni sir pod lokalnom etiketom.
Lokalna pravila i bonton
Napomena: Na Staroj planini se ne viče. Planina ima eho koji može biti iritantan, ali i opasan ako prizove odrone na strmim deonicama. Takođe, strogo je zabranjeno branje lincure. Kazne su drakonske, a rendžeri u civilu nisu retkost. Ako vidite starijeg čoveka sa štapom i rancem koji ne liči na turistu, verovatno je to lokalni čuvar šume. Budite pristojni, ponudite rakiju ako je imate, i možda će vam otkriti put koji nije uništen sečom.
Stara planina 2026. godine nije za svakoga. Ona je za one koji su spremni da se isprljaju, da se izgube i da nauče da čitaju prirodu tamo gde su ljudi podbacili. Planina vas čeka, ali vas ne poziva. Dođite spremni ili nemojte dolaziti uopšte.
