Miris ustajalog Dunava, spaljene prašine pod nogama pedeset hiljada ljudi i jeftinog dezodoransa koji gubi bitku sa julskom vlagom – to je miris EXIT-a. Ako planirate da 2026. godine budete na Petrovaradinskoj tvrđavi, a u džepu imate više entuzijazma nego evra, standardni turistički vodiči će vas upropastiti. Oni će vam reći da rezervišete hotel u…
Miris pregorelog ulja iz friteza i teška, vlažna zapara koja se diže sa asfalta šetališta dočekuju vas pre nego što uopšte ugledate vodu. Do leta 2026. godine, Srebrno jezero je zvanično prestalo da bude ‘jeftina alternativa’ i postalo poligon za testiranje granica vašeg strpljenja i novčanika. Ako verujete reklamama na Instagramu, ovo je ‘srpsko more’,…
Miris dizela i kafa od 800 dinara: Realnost Kopaonika u 2026. Vazduh na Kopaoniku miriše na mešavinu sagorelog lož-ulja iz starih hotela i preskupog espresa. Dok vam vetar šiba lice na Pančićevom vrhu, shvatate da je skijanje ovde postalo sport za one sa dubokim džepom ili za one koji znaju kako da prevare sistem. Standardni…
Miris stajaće vode, onaj teški, skoro sumporni zadah jezera, udari vas čim otvorite vrata automobila na parkingu iza Ženskog štranda. Ako ste očekivali tirkiznu lagunu, okrenite se odmah. Palić 2026. godine nije za kupanje, on je za posmatranje, lagano hodanje i ozbiljno, ali ozbiljno pijenje vina dok deca jure labudove koji su postali drskiji nego…
Prvi šamar Subotice: Zašto Raichleova palata nije samo zgrada Vazduh na platou ispred železničke stanice u Subotici uvek miriše na mešavinu prženog šećera iz obližnjih poslastičarnica i teškog mirisa dizela sa šina. Ali, čim okrenete leđa peronima, udara vas vizuelni šamar koji niste očekivali. To je Palata Raichle. Izgleda kao da je neko uzeo najskuplju…
Moja najskuplja greška u Lašvanskoj dolini Pre tri godine, planirajući prvi spa vikend u okolini Viteza, napravio sam klasičnu grešku putnika koji se previše oslanja na digitalne mape, a premalo na lokalnu logistiku. Pretpostavio sam da je ‘smeštaj u blizini’ u Bosni isto što i u ravničarskoj Vojvodini. Rezervisao sam sobu u centru grada misleći…
Moja najveća logistička greška: Zašto seoski turizam nije ‘usputna stanica’ Pre tri godine sam napravio grešku koju i danas plaćam kroz sećanje na uništen trap automobila i izgubljenih osam sati života. Pretpostavio sam da je ‘etno-selo’ u planinskom predelu isto što i hotel u gradu – dostupno, uvek otvoreno i sa jasnom signalizacijom. Krenuo sam…
Moja najveća greška u Centralnoj Bosni Pre pet godina, kada sam prvi put planirao posetu Etno selu Čardaci u Vitezu, napravio sam klasičnu grešku turiste koji se previše oslanja na tehnologiju. Stigao sam na stanicu u Zenici, uveren da ću lako platiti taksi do Viteza karticom. Rezultat? Proveo sam sat vremena na kiši tražeći bankomat…
Moja najveća putnička greška: Zašto su logistički detalji bitniji od same destinacije Pre nekoliko godina krenuo sam iz Zrenjanina ka unutrašnjosti Srbije, uveren da je dovoljno znati samo ime mesta i pravac. Rezultat? Završio sam na traktorskom putu jer nisam proverio stanje lokalnih deonica, a rezervoar je bio na rezervi. Ta greška me je koštala…
Kao veteran turističkog novinarstva, naučio sam da lepota destinacije ne vredi ništa ako vam je logistika loša. Jednom sam rezervisao smeštaj u etno-selu u planinama Severne Makedonije, vođen isključivo fotografijama na Instagramu, a da nisam proverio stanje lokalnih puteva. Završio sam sa probušenom gumom na neosvetljenom usponu, plaćajući šlep službu 150 evra – više nego…
