Miris sagorelog dizela iz starih ratraka meša se sa oštrim mirisom ovčijeg sira i dima iz dimnjaka koji guši plato Babanovca. Dok na Kopaoniku plaćate 55 evra dnevnu kartu da biste stajali u redu sa ljudima koji nose skijaška odela od 2.000 evra, na Vlašiću vas 2026. godine dnevni ski pas košta tačno 32 evra, ali uz to dobijate i dozu sirove, nefiltrirane realnosti planine koja se još uvek opire potpunom šminkanju. Ako tražite sterilnu švajcarsku preciznost, produžite dalje. Ovde se sneg čisti kad se stigne, a parking je igra nerava u kojoj gubite ako niste spremni da podmitite lokalnog momka u fluorescentnom prsluku sa 5 maraka.
Skijanje na budžetu: Koliko zapravo štedite na Vlašiću 2026?
Dnevni ski pas na Vlašiću za sezonu 2026 iznosi 62 KM (oko 31,5 EUR), dok šestodnevni paket košta 310 KM. Uporedite to sa Kopaonikom gde je cena šestodnevnog ski pasa probila granicu od 260 EUR za odrasle u piku sezone. Razlika nije samo u ceni karte; razlika je u svemu ostalom što prati skijanje. Na Babanovcu, čaj na stazi plaćate 3 KM, dok ćete u ‘Dolinama’ na Kopaoniku za istu stvar iskeširati bar 450 dinara (oko 3.8 EUR). Međutim, Vlašić ima kvaku. Infrastruktura je starija. Liftovi ‘Babanovac’ i ‘Markovac’ su sidra i tanjiri koji će vam testirati izdržljivost butina i strpljenje jer se često kvare kada udari jak vetar sa severa. Vetar na Vlašiću ne duva, on šamara.
PAŽNJA: Ne kupujte ski pasove od preprodavaca ispred hotela Sunce. Iako nude ‘popust’ od 5 evra, sistem kontrole karata je 2026. godine čipovan tako da vezuje kartu za prvi prolazak kroz kapiju. Ako vas uhvate sa tuđom kartom, oduzimaju je bez prava na refundaciju.
Da li je skijanje na Vlašiću bezbedno za decu?
Da, pod uslovom da izbegavate centralni plato vikendom kada se skijaši i pešaci mešaju u opasnom plesu. Postoje odvojeni baby liftovi, ali kontrola brzine na stazama praktično ne postoji. Rendžera ima, ali oni češće piju kafu u ‘Vlaškoj kolibi’ nego što kažnjavaju bahate vozače motornih sanki. Ako planirate porodični odlazak, preporučujem spa hotele sa decom gde možete pobeći od buke motornih sanki koja ne prestaje do 2 ujutru.
Logistički košmar: Parking i pristupne saobraćajnice
Uspon iz Travnika ka Galici je 2026. godine delimično saniran, ali i dalje imate tri lakat krivine gde se autobusi i privatni automobili redovno zaglavljuju čim padne više od 10 cm snega. Zaboravite na letnje gume, čak i sa lancima. Lokalna policija postavlja punkt kod Turbeta i vraća svakoga ko nema punu zimsku opremu. Parking na samom Babanovcu je haos. Zvanični parking košta 15 KM po danu, ali je stalno pun. Privatni posedi nude mesta za 20 KM, ali budite spremni da vas neko ‘zagradi’ pa ćete morati da čekate satima da vlasnik završi sa ručkom u nekoj od okolnih vikendica. Podloga na parkinzima je uvek zaleđeni mulj koji smrdi na kanalizaciju jer drenažni sistem planine nije projektovan za ovoliki broj apartmana.
Gde jesti a da ne dobijete trovanje ili prazan novčanik?
Izbegavajte restorane koji imaju jelovnike na pet jezika i slike hrane na ulazu. To su turističke zamke gde je pljeskavica podgrejana u mikrotalasnoj. Prava hrana je u malim objektima iznad staze Markovac. Tamo ćete naći autentičan vlašićki sir koji miriše na planinsko bilje i staju, baš onako kako treba. Ako planirate kupovinu za poneti, pročitajte kako da prepoznate pravi vlašićki sir na pijaci jer je 2026. tržište preplavljeno jeftinim kopijama iz mlekara koje nemaju veze sa planinom. U Travniku, pre nego što krenete uzbrdo, obavezno svratite na ćevape kod Harija. To je jedini ritual koji se ne preskače, bez obzira na gužvu. Redovi su dugi, vazduh unutra je gust od dima, ali taj ukus opravdava svaki minut čekanja.
Malo ljudi zna da je Vlašić nekada imao jednu od najmodernijih skakaonica u Jugoslaviji, otvorenu 1975. godine. Na njoj su se održavali međunarodni kupovi, a skokovi su išli preko 90 metara. Legenda kaže da je beton za konstrukciju mešan sa tajnim aditivima da bi izdržao ekstremne mrazeve, ali su inženjeri prevideli mikroklimu Vlašića – ‘vlašićku maglu’ koja se spusti za tri minuta i vidljivost smanji na nulu. Danas ta skakaonica stoji kao betonski skelet iznad Babanovca, sablasna i grafitiima išarana. Lokalci pričaju da su tokom devedesetih tu bili položaji, a danas je to mesto gde omladina krišom pije rakiju. To je brutalni podsetnik da planina uvek pobedi arhitekte.
Vibe Check: Atmosfera na 1200 metara nadmorske visine
Zamislite zvuk narodne muzike koja trešti iz zvučnika postavljenih na drvene bandere, dok se istovremeno čuje škripa starih sajli ski lifta. Sunce ovde ima čudnu, metalnu boju zimi. Ljudi su srdačni, ali na onaj direktan, ponekad grub način. Konobar vam neće reći ‘izvolite’, već će vas pitati ‘šta ćeš?’. To nije nevaspitanje, to je vlašićki kod. Do 14h svi su na stazama, a nakon toga kreće masovni prelazak u kafane. Do 17h pola planine je pod dejstvom kuvane rakije koja se ovde pravi tako da ‘skida farbu sa ograde’. Ako tražite mir, idite na Zlatar. Na Vlašić se dolazi zbog derta i jeftinog adrenalina.
Šta ako nema snega? Alternativna ruta
Vlašić je ćudljiv. Može se desiti da u januaru 2026. trava bude zelenija nego u maju. Ako skijanje propadne, ne očajavajte. Travnik je na 20 minuta vožnje. Posetite tvrđavu Stari grad, popijte kafu na Plavoj vodi gde voda huči tako glasno da nećete čuti sopstvene misli. Možete obići i Andrićgrad u sklopu šire ture kroz Bosnu ako imate auto. Na samoj planini, uvek možete pešačiti do vrha Paljenik (1943m). Staza je naporna, vetar će vam isušiti kožu lica za deset minuta, ali je pogled na pola Bosne neprocenjiv. Samo ponesite dobre planinarske cipele sa Vibram đonom jer su stene oštre i klizave čak i kad nema leda.
Tactical Toolkit: Šta poneti i šta kupiti
Zaboravite na lagane gradske jakne. Na Vlašiću vam treba oprema koja trpi vlagu. Sneg je ovde ‘težak’ i mokar, nije onaj pršić koji nađete u Austriji. Ako vam skije nisu namazane tvrdim voskom za mokar sneg, lepiće vam se kao žvaka. Gear Audit: Ponesite masku za celo lice (balaklavu). Kad se popnete na Markovac, vetar dostiže brzinu koja može da izazove promrzline na nosu za pet minuta. Što se tiče suvenira, ignorišite drvene čuture i magnete sa natpisom ‘I love Vlašić’. Idite do katuna iznad staze i tražite domaću rakiju od šipurka ili travaricu. To je pravi ukus planine. Scavenger Hunt: Potražite malu metalnu pločicu sa godinom 1984 ugrađenu u zid starog dela hotela Pahuljica – to je originalni deo olimpijske dekoracije koji je preživeo sve ratove i renoviranja. Na kraju, zapamtite: Kopaonik je statusni simbol, a Vlašić je preživljavanje sa stilom. Izbor je vaš, ali vaš novčanik će vam biti zahvalniji na Babanovcu.
