Blato, dizel i realnost puta do Dojinaca
Zaboravite na Instagram filtere i bajke o ‘skrivenim draguljima’. U maju 2026, Tupavica ne izgleda kao razglednica, već kao besna masa vode koja miriše na mokru zemlju, borovinu i, ako imate nesreću da se zaglavite, na spaljeno kvačilo. Miris vlage ovde ulazi u kosti, a reski zvuk Visočice koja nosi sve pred sobom u proleće nadjačava svaku misao. Od Pirota do sela Dojinci imate nekih 35 kilometara puta koji je na mestima više rupa nego asfalt, a situacija se dramatično pogoršava čim prođete poslednju kafanu. Asfalt se pretvara u makadam koji je u maju redovno natopljen podzemnim vodama. Ako planirate dolazak običnim gradskim autom, pročitajte našu analizu o tome da li je prohodno bez terenca pre nego što ostavite karter na nekom od oštrih kamenova. Put je prohodan, ali zahteva hiruršku preciznost u vožnji i ignorisanje zvukova grebanja podvozja. Nemojte reći da vas nismo upozorili. 
Huk od 90 decibela: Koliko je zapravo vode u maju?
Maj je mesec kada se snegovi sa vrhova Stare planine pretvaraju u tečni bes. Dok je vodopad Bigar lakše dostupan i pitomiji, Tupavica u maju nudi protok od preko 300 litara u sekundi. To znači da nećete čuti sopstvene misli, a kamoli osobu pored vas. Voda pada sa visine od 15 metara preko crvenih stena od permskog peščara, stvarajući zavesu od kapljica koja će vas skvasiti do gole kože u roku od dva minuta. Temperatura vode je oko 4 stepena Celzijusa. Hladno. Jako hladno. Ako pokušate da priđete preblizu, klizavo korenje i mokre stene će vas podsetiti zašto je Gorska služba spasavanja ovde redovan gost. U poređenju sa letnjim mesecima kada se Tupavica pretvara u tanke mlazeve, maj nudi sirovu snagu koja je gotovo zastrašujuća. Slično iskustvo sa prohodnošću i vlagom možete očekivati i u mestima kao što je Rajkova pećina, gde vlaga diktira tempo kretanja.
OPREZ: Mostić pre vodopada često biva potopljen nakon obilnih majskih kiša. Ne pokušavajte da pređete vozilom ako voda prelazi preko greda. Buđelar će vam biti lakši za cenu novog motora.
Da li je put do Tupavice bezbedan posle kiše?
Direktan odgovor: Samo ako imate gume sa ozbiljnom šarom i visok klirens. Nakon kiše, deonica od 5 km od Dojinaca do vodopada postaje poligon za blato koje ima konzistenciju živog peska. Čak i na deonicama koje deluju suvo, ispod površine se kriju ‘zamke’ od meke gline. Ako niste sigurni u svoje vozačke sposobnosti, ostavite auto kod planinarskog doma i pešačite tih sat vremena. Noge će vas boleti, ali ćete uštedeti na šlep službi koja iz Pirota naplaćuje ‘turističku tarifu’.
Koje je najbolje vreme za fotografisanje vodopada?
Odgovor: Između 10 i 12 sati ujutru. Zbog dubine kanjona u kojem je Tupavica ‘učaurena’, sunce direktno osvetljava vodu samo u kratkom periodu sredinom dana. Pre toga je sve u dubokoj, hladnoj senci, a posle 14 sati kontrast postaje prevelik za bilo kakav smislen snimak bez profesionalne opreme. Ponesite krpice za brisanje objektiva jer će sprej od vodopada prekriti staklo čim izvadite aparat. To je borba koju gubite.
Tupavica je samo kapija u strogi rezervat prirode Arbinje. Ova prašuma, jedna od najočuvanijih u Srbiji, vekovima je služila kao utočište onima koji su bežali od zakona ili vojske. Tokom turske okupacije, hajduci su koristili ove neprohodne staze jer turska konjica nije mogla da prati njihovu brzinu kroz kras. Kasnije, tokom ratova u 20. veku, gusti zastori od bukve i smrče krili su dezertere i lokalno stanovništvo. Ovde priroda nije bila ‘lepa’, bila je saveznik u preživljavanju. Danas su jedini stanovnici mrki medvedi i risovi, mada ćete verovatnije sresti grupu pijanih kampera koji ostavljaju limenke piva pored puta. Arbinje nije mesto za piknik, to je mesto koje vas podseća koliko ste mali. Sličnu izolaciju, ali bez ovoliko vode, nudi i planina Stol, koja je idealna ako želite da pobegnete od civilizacije.
Vibe Check: Petnaest minuta tišine (i prskanja)
Zamislite sledeću scenu: Stojite na 20 metara od vodopada. Vazduh je toliko zasićen kapljicama da se osećate kao da udišete samu reku. Zvuk je konstantan, niski bas koji vam vibrira u grudima. Nema signala za mobilni telefon. Nema prodavaca suvenira. Samo miris trulog lišća, svežeg kiseonika i hladnog kamena. Lokalne legende kažu da voda sa Tupavice leči mamurluk i loše raspoloženje, mada mislim da je to samo šok od temperature koji vam resetuje nervni sistem. Ako ste avanturističkog duha, možda vas zanima i kanjoning u Srbiji, ali Tupavica je u maju previše opasna za bilo šta osim gledanja sa bezbedne udaljenosti. Stanite tamo, zatvorite oči i osetite kako vam hladan sprej ispira gradsku prašinu iz pora. To je jedini luksuz koji ćete ovde dobiti.
Gear Audit: Zašto su obične patike recept za katastrofu
Nemojte biti onaj turista koji na Staru planinu kreće u belim ‘starkama’. Do juna meseca, staza do Tupavice je mešavina blata, klizavog korenja i oštrog kamenja. Trebaju vam cipele sa Vibram đonom ili ozbiljne planinarske cipele koje drže skočni zglob. Ako nemate opremu, nemojte trošiti novac na skupe brendove u gradu, pročitajte kako se opremiti za Rtanj bez skupih ulaganja, principi su isti. Takođe, obavezan je slojevit dresing. U Dojincima može biti 20 stepeni, ali pored vodopada u senci temperatura pada na 10. Vetrovka koja ne propušta vodu je vaš najbolji prijatelj. I ponesite fizičku mapu. Google Maps u Arbinju služi samo da vam troši bateriju dok očajnički traži signal koji ne postoji. Ako planirate duži boravak, informišite se o tome kako funkcioniše logistika bez signala.
Holy Grail Souvenir: Gde je prava hrana?
Zaboravite na magnete koji su napravljeni u Kini. Jedini pravi suvenir koji treba da ponesete sa Stare planine je Dojinački sir ili teglun šumskog meda od lokalaca. Ali oprez, prevare su česte kao i na pijacama u Bosni, pa pročitajte kako prepoznati falsifikat sira pre nego što date pare. Pravi sir mora da miriše na planinsko bilje, a ne na hemiju. Ako imate sreće, naći ćete i domaću rakiju. Samo pazite, kupovina rakije bez etikete je umetnost; tražite onu koja ‘reže’ ali ne peče u grlu. To je pravi ukus Stare planine – surov, čist i beskompromisan. Baš kao i sama Tupavica u maju.
Ako počne kiša (Ili ako ste jednostavno preumorni)
Stara planina je nepredvidiva. Ako vas uhvati pljusak, nemojte forsirati uspon do Arbinja. Teren postaje opasan u roku od deset minuta. Umesto toga, vratite se u Pirot. Idite na kafanu, naručite peglanu kobasicu i čekajte da prođe. Alternativno, možete se uputiti ka mestima sa boljom infrastrukturom za kišne dane, ali ništa ne može zameniti taj osećaj kada se nakon oluje sunce probije kroz maglu iznad Tupavice. To je onaj momenat zbog kojeg se trpi i blato i hladnoća i nedostatak signala. Dođite spremni, dođite oprezni i nemojte ostavljati smeće. Planina pamti.
