Godinama obilazim domaće planine i gledam kako se polako, ali sigurno, pretvaraju u ogromna gradilišta. Ono što vidite na Instagramu — one bajkovite slike pored kamina uz savršeno osvetljenje — to je uglavnom šarena laža umotana u tri filtera. Ako planirate da ove zime ostavite ozbiljan novac na snegu, sedite i pročitajte ovo pre nego što uplatite smeštaj koji uživo više podseća na nedovršenu vikendicu vašeg teče nego na luksuzni apartman.
Kopaonik: Skijanje ili borba za goli opstanak?
Da se ne lažemo, Kopaonik je jedini pravi ski centar koji imamo. To je činjenica. Ali, taj status on debelo naplaćuje, i to najviše vašim živcima. Ako želite iole ozbiljno skijanje, zaboravite na spavanje do devet sati. Staze su onakve kakve treba da budu samo rano ujutru, čim se žice upale.
Već oko 11 sati sve se pretvara u „oranicu“. Na Karaman Grebenu kreće haos i ozbiljno guranje laktovima. Parking je posebna trauma. Ako niste u strogom centru, slobodno zaboravite na auto. Opštinski parking se napuni pre nego što vi stignete da popijete prvu kafu, a onda kreće potraga za mestom koja može da vam upropasti ceo dan.
Moj savet: Smeštaj u Brzeću i nova gondola su jedini način da ostanete normalni. Jeste, štedite novac na smeštaju, ali gubite vreme u vožnji. Sami izaberite šta vam je draže, ali ja biram mir po cenu tih 20 minuta puta.
Stara planina: Mir u potpunoj izolaciji
Ovde dolazim kada želim da skijam, a ne da me neko vidi u novoj jakni. Staze oko Babinog zuba su odlične, ali planina je surova i nepredvidiva. Kad dune onaj čuveni vetar, gondola staje bez pregovora. Tada ste zarobljeni u hotelu i satima gledate u maglu, pitajući se zašto niste poneli više knjiga.
Infrastruktura van hotela praktično ne postoji. Ako niste uplatili pun pansion, spremite se na snalaženje. Postoje dve-tri kafane gde je jelovnik identičan decenijama. Ovde nema luksuza, samo sirovi sneg, vetar i vi.
Uporedni troškovi (Zima 2025/2026)
Evo kako izgledaju cifre na terenu. Cene su prosek koji smo izvukli iz trenutnih rezervacija i ponuda na licu mesta.
| Stavka | Kopaonik (Centar) | Stara planina | Zlatibor (Tornik) |
|---|---|---|---|
| Kafa | 350 – 600 RSD | 250 – 400 RSD | 300 – 500 RSD |
| Ručak za dvoje | 6.000 – 9.000 RSD | 3.500 – 5.500 RSD | 4.500 – 7.000 RSD |
| Dnevni Ski Pas | 6.000 – 6.800 RSD | 4.500 – 5.000 RSD | 4.000 – 4.800 RSD |
| Apartman (noć) | 13.000+ RSD | 7.000 – 10.000 RSD | 8.500 – 13.000 RSD |
Zlatibor: Planinsko Mirijevo
Zlatibor odavno više nije planina. To je grad na 1000 metara visine. Tamo idete ako volite tržne centre, beton i gužvu. Tornik je skroz okej za početnike i decu, ali ako ste ozbiljan skijaš, tamo nemate šta da tražite duže od jednog prepodneva.
Sa druge strane, Tara je jedina preostala oaza. Tamo nema fensi žičara ni selfija sa vrha. Ima samo vunenih čarapa, drva koja pucketaju u kaminu i prave tišine. Ako mrzite skije, Tara je vaša stanica. Samo nemojte očekivati noćni život, jer ga nema — i u tome je cela poenta.
Brzi odgovori na česta pitanja
- Šta je sa karticama? Na Kopaoniku prolaze svuda. Na Tari i Staroj planini uvek imajte keš u džepu za lokalne prodavce kajmaka i meda.
- Kakav je put? Lanci u gepeku nisu modni detalj. Policija ih redovno traži kod Brzeća čim padne prva pahulja. Ne igrajte se sa tim.
- Mogu li sa psom? Hoteli su postali bezobrazno skupi za ljubimce, naplaćuju i po 30 evra noć. Privatni apartmani su mnogo razumnija opcija.
Zaključak
Skijanje u Srbiji je postalo luksuz koji često ne opravdava svoju cenu. Ako želite prave staze, idite na Kopaonik isključivo radnim danima. Ako želite mir, bežite na Taru pre nego što i nju sruše zbog nekog novog kompleksa. Šta god da odlučite, ponesite rezervni budžet jer će vas nepredviđeni troškovi sačekati iza prve krivine.