Višegrad 2026: Izbegnite skupe restorane kod Na Drini ćuprije

Vazduh u Višegradu miriše na sagoreli dizel sa starih autobusa i vlagu koja isparava iz smaragdne Drine.

Ćuprija stoji tamo, siva, hladna i masivna, dok vas konobari iz okolnih bašti vrebaju kao jastrebovi koji su upravo uočili ranjenog turistu. Ako napravite grešku i sednete u prvi red do vode, platićete espreso kao na aerodromu u Cirihu, a dobićete podgrejanu splačinu u prljavoj šoljici. TripAdvisor i Instagram su vas slagali o ‘idiličnom ručku pored mosta’. Prava istina je da su ti restorani fabrike za uzimanje para od ljudi koji se tu zadržavaju samo sat vremena. Ali, možete jesti jagnjetinu koja se raspada pod prstima za deset evra ako znate u koju sporednu ulicu da skrenete. Krećemo odmah, pre nego što cene opet skoče. Ne gubite vreme.

Najjeftiniji parking u Višegradu nalazi se iza glavne autobuske stanice i košta nula dinara.

Zaboravite na pokušaje parkiranja blizu ulaza u Andrićgrad ili neposredno uz most. Tamo će vas lokalni ‘preduzetnici’ ojaditi za dnevnu kartu koja košta više nego pola rezervoara goriva. Pešačite tih sedam minuta. Vaša kolena će to osetiti, ali vaš novčanik će vam biti zahvalan. Kamenje na Ćupriji je klizavo, čak i kad je suvo. Vekovi su ga polirali do nivoa stakla. Jedan pogrešan korak u modnim patikama sa ravnim đonom i završićete na ortopediji. Ponesite obuću sa ozbiljnim kramponima. To je osnovno pravilo preživljavanja ovde. Kao što vikend u Srbiji 2026 zahteva planiranje rute, tako i Višegrad traži taktički pristup parkiranju.

PAŽNJA: Na samom mostu će vam prilaziti momci koji nude ‘privatne ture čamcem’ za 15 evra po osobi. To je čista pljačka. Idite 300 metara uzvodno do malog drvenog mola gde meštani drže svoje čamce. Tamo će vas isti krug po reci koštati pet evra ako umete da se cenkate i ne izgledate kao da ste upravo sišli sa kruzera.

Gde se krije pravi doručak bez ‘turističkog poreza’?

Ako tražite autentičnost, zaobiđite fensi kafiće u Andrićgradu gde je kajmak verovatno industrijski i bezukusan. Pravi lokalci idu u male zanatske pekare u starom delu čaršije. Tamo se još uvek koristi mast, a ne margarin. Baš kao što seoski doručak 2026 nudi jaja na masti, tako i u Višegradu tražite mesta gde miriše na upržen luk i domaci hleb. Tražite pekaru koja nema natpis na engleskom. Ako vidite red radnika u plavim kombinezonima, to je vaš cilj. Tamo ćete dobiti burek koji je mastan toliko da papir postane providan, ali je to najbolja stvar koju ćete pojesti te nedelje. Obavezno naučite kako prepoznati veštački kajmak, jer ga u restoranima kod mosta redovno potturaju pod ‘domaći’.

Da li je voda u Višegradu bezbedna za piće?

Jeste, gradska voda je ispravna, ali su javne česme oko mosta često zapuštene ili imaju čudan ukus metala tokom letnjih meseci. Najbolje je da dopunite flašicu na izvorima izvan samog centra ako planirate pešačenje do okolnih brda. Izbegavajte kupovinu flaširane vode u radnjama pored Ćuprije; cena je duplo veća nego u marketima u stambenom bloku preko puta škole.

Gde se krije najbolja jagnjetina u okolini Višegrada?

Najbolja jagnjetina nije u gradu. Morate da vozite oko deset minuta prema putu za Sarajevo. Postoji jedna neugledna kafana sa kariranim stolnjacima gde ražanj radi od pet ujutru. Tamo nema jelovnika na pet jezika, ali meso je toliko mekano da vam nož ne treba. Cene su realne, a porcije su za ljude koji su ceo dan radili na njivi, a ne za turiste koji su samo ‘izašli da prošetaju’.

Mračna istorija uzidanih jaja: Više od običnog kamena.

Ćuprija nije samo remek-delo arhitekture; ona je spomenik patnji. Postoji ta grozna legenda o blizancima Stoji i Stojanu koji su uzidani u kulu mosta kako bi se umilostivile vile koje su rušile sve što bi graditelji tokom dana podigli. Lokalci će vam pokazati male otvore na stubovima iz kojih navodno teče majčino mleko. To je zapravo kalcijum koji curi iz krečnjaka, ali jeziv osećaj ostaje. Most je preživeo tri rata i bezbroj poplava. Svaki put kad pređete preko njega, gazite po istoriji koja je natopljena krvlju i znojem. To nije mesto za selfi sa napućenim usnama, već mesto gde treba zaćutati. Ako želite mirnije iskustvo, Studenica 2026 nudi sličnu dozu duhovnosti, ali Drina ima tu surovu, hladnu energiju koju nećete naći nigde drugde.

Vibe Check: Šest ujutru na levoj obali Drine.

Svetlo je u to vreme čudno, mlečno sivo. Magla se podiže sa reke kao dim, polako gutajući lukove mosta dok ne ostane samo onaj najviši, kao neka kamena kapija u prazno. Čuje se samo šum vode koja udara u masivne stubove i daleki zvuk prvog kamiona koji kreće ka granici. Vazduh je oštar, grize za pluća, ali miriše na slobodu i rečnu mahovinu. Ljudi ovde su tvrdi, kao i taj kamen. Neće vam se smeškati bez razloga, ali ako vam zatreba pomoć, skinuće košulju s leđa. To je onaj spori, balkanski ritam koji ne možeš da kupiš u Andrićgradu uz ulaznicu.

Ako počne kiša: Alternativni plan za Višegrad.

Kad krene pljusak, Višegrad postaje depresivan u roku od pet minuta. Sivilo mosta se stapa sa sivim nebom. Tada bežite u Gradsku galeriju ili u bioskop u Andrićgradu. Ali pravi potez je odlazak u neku od lokalnih kafana koje nemaju pogled na vodu. Tamo se naručuje kafa iz džezve i rakija koja miriše na šljivu, a ne na hemiju. Možete provesti sate slušajući lokalne ribolovce kako lažu o veličini mladice koju su ‘skoro’ ulovili. Ako vas zanima šta se dešava u rekama u 2026, pogledajte ribolov 2026 pravila, jer su kontrole na Drini postale rigorozne.

Taktički savet: Šta kupiti kao suvenir?

Zaboravite na plastične mostove i magnete iz Kine. Idite do pijace subotom ujutru i potražite ljude koji prodaju med od borovih iglica ili sušene gljive ubrane na okolnim planinama. To je jedini pravi miris Višegrada koji možete poneti kući. Takođe, potražite domaće vunene čarape. Izgledaju grubo, ali su jedina stvar koja će vas spasiti od rečne vlage ako odlučite da ostanete duže. Pripazite i na pravi hleb, jer pekara kod pijace pravi beskvasni hleb koji može da stoji danima bez da postane tvrd kao kamen sa Ćuprije.