Metalni ukus u vazduhu i 202 kamena svata
Vazduh ovde miriše na rđu i vlažnu zemlju. Čim izađete iz automobila na parkingu, osetićete taj specifičan, metalni „šmek“ koji dopire iz dubina Radan planine. Đavolja Varoš u 2026. godini više nije samo kulisa za selfije koju turisti usput obiđu na putu za Grčku. To je polje hemijskog rata prirode protiv same sebe. Ako mislite da ćete ovde piti osvežavajuću planinsku vodicu, grdno se varate. Većina onoga što teče kroz ove jaruge bliže je akumulatorskoj kiselini nego mineralnoj vodi. Standardni turistički vodiči će vam pričati bajke o okamenjenim svatovima, ali ja sam ovde da vam kažem koja voda će vam spržiti jednjak, a koja je zapravo pitka ako znate gde da gledate. Odmah zaboravite na plastične flašice. Ako planirate da nosite uzorke kući, nabavite staklo. Plastika se pod uticajem ovih minerala pretvara u toksični koktel brže nego što stignete do Prokuplja.
Đavolja voda: Tečni otrov ili lek iz pakla?
Prva tačka spoticanja je famozna „Đavolja voda“. Prvi gutljaj je prevara. Deluje hladno i osvežavajuće, a onda vas udari kiselost koja skuplja usta kao da ste zagrizli aluminijumsku foliju. Sa pH vrednošću koja se kreće oko 1.5, ovo je jedan od najkiselijih izvora na Balkanu. Lokalne legende kažu da leči sve, od reume do kletvi, ali realnost je surovija. Kao što piše u vodiču djavolja-varos-2026-nove-cene-ulaznica-i-lakse-staze, staze su sada uređenije, ali je pristup samom izvoru strogo kontrolisan. Ne potapajte prste ako imate bilo kakvu ranu; peći će vas satima. Zvuk koji čujete dok voda žubori kroz jaruge je zapravo zvuk erozije koja ne staje hiljadama godina. Voda je toliko zasićena gvožđem i aluminijumom da ostavlja jarkocrvene tragove na kamenju, stvarajući utisak da zemlja krvari. To nije mit, to je čista neorganska hemija.
Da li je ijedna česma bezbedna?
Odgovor je: uslovno da, ali ne u samom jezgru spomenika prirode. Pitku, blago kiselu vodu koja je bezbedna za dužu konzumaciju naći ćete isključivo na izvoru kod crkve Svete Petke, ali i tu budite oprezni. Voda je hladna, kristalno čista, ali njena mineralizacija je i dalje visoka. Kao i kod uspona na Rtanj 2026, gde je hidratacija ključna, ovde morate biti taktični. Ne pijte više od par gutljaja odjednom ako vaš stomak nije navikao na teške minerale. U suprotnom, provešćete ostatak dana tražeći toalet kojih, ruku na srce, nema dovoljno duž staze.
Crveno vrelo: Gde prestaje mit, a počinje hemija
Nalazi se niže u odnosu na kule i izgleda kao scena iz postapokaliptičnog filma. Crveno vrelo je manje kiselo od Đavolje vode, ali je ekstremno bogato gvožđem. Ovde vazduh postaje teži, vlažniji. Miris sumpora je blaži, ali prisutan. Ako dolazite rano ujutru, pre nego što grupne ture preplave prostor, videćete kako se na površini vode stvara tanak film minerala koji presijava u svim duginim bojama. Totalni haos za čula. Lokalci tvrde da umivanje ovom vodom čisti lice, ali ja sam video turiste koji su nakon toga imali crvene mrlje po koži danima. pH vrednost ovde oscilira oko 3.5. To je i dalje kiselije od soka od narandže. Ne verujte svakom ko vam kaže „pij slobodno“. Poverite se sopstvenom čulu mirisa – ako miriše na pokvarena jaja, ne prislanjajte usne.
PAŽNJA: Ne kupujte „domaću vodu“ u plastičnim flašama od prodavaca pored puta. Ta voda gubi svoja svojstva nakon sat vremena na suncu, a mikroplastika se oslobađa usled kiselosti. Ako želite pravu stvar, kupite lokalnu zanatsku rakiju o kojoj više možete saznati na ovom linku. To je bar provereno.
Logistika 2026: Kako ne ostati zaglavljen u blatu?
Asfalt do samog ulaza je u 2026. godini konačno pristojan, ali parking je i dalje leglo prevara ako niste oprezni. Dođite pre 8:30 ujutru. Kasnije stižu autobusi iz Niša i Beograda, i tada mir mirne planine menja vriska dece i miris pregrejanih motora. Put do vidikovaca je strm. Iako su postavljene nove drvene stepenice, kiselost vode u vazduhu i vlaga čine drvo klizavim. Kao i kod posete Soko Gradu, potrebna vam je obuća koja drži zglob. Patike sa ravnim đonom su recept za katastrofu. Gledao sam ljude kako proklizavaju na deonicama koje deluju potpuno suvo. To je ta fina, praškasta erozija koja deluje kao sloj ležajeva pod vašim nogama.
Koliko košta ulaz i šta dobijate?
Ulaznica je u 2026. skočila na 600 dinara. Za taj novac dobijate pristup stazama, pogled na figure i mogućnost da vidite crkvu brvnaru. Da li vredi? Ako volite geologiju i tišinu, vredi svakog dinara pod uslovom da izbegnete špic. Ako tražite zabavni park, produžite dalje. Ovde nema ringišpila, samo tiha, jeziva lepota propadanja. Stanje puta je slično onom do Studenice, traži strpljenje i fokus.
Vibe Check: Trenutak kad stane vreme
Postoji tačka na drugom vidikovcu, odmah ispod najviše kule, gde vetar pravi specifičan zvuk prolazeći kroz kamene kape. To je huk koji zvuči kao prigušeni razgovor. U 2 PM, dok sunce prži vrhove figura, senke postaju toliko oštre da ceo lokalitet izgleda kao crtež. Miriše na sprženu borovinu i vreo kamen. Lokalci koji prodaju suvenire su namazani svim bojama – jedan će vam prodati drvenu čuturu, a drugi će vas ubeđivati da je kamen iz jaruge magnetičan (nije, nemojte ga nositi, kazne su ogromne). Svetlo je ovde surovo za fotografiju osim u „zlatni sat“, ali tada je lokalitet već poluprazan i čuvari polako počinju da vas požuruju ka izlazu.
Legenda o okamenjenim svatovima koji su hteli da venčaju brata i sestru je marketinško zlato. Ali, prava priča je u „kapama“. Svaka figura ima kameni blok na vrhu koji je štiti od kiše. Dokle god je kapa tu, figura raste. Čim kapa padne, figura nestaje za par decenija. To je stalna borba između andezita i mekog tufa. Slična borba se vodi i u Resavskoj pećini, samo što ovde sve ide deset puta brže. Đavolja Varoš je živa. Menja se dok je gledate. Ono što vidite danas, vaša deca 2046. godine možda neće videti u istom obliku.
Šta ako padne kiša?
Bežite. Ozbiljno. Zemljište postaje toliko nestabilno da su odroni česta pojava. Staza do vodopada Bigar je stabilnija po kiši nego ove jaruge. Ako se nebo zacrni iznad Radana, spakujte se i krenite ka Kuršumliji. Blato ovde ima teksturu živog peska zbog visokog sadržaja gline i metala.
Taktički savet: Šta poneti nazad?
Zaboravite na magnete iz Kine. Idite do onog starog zanatlije na samom kraju reda sa tezgama. Prodaje male figure klesane u lokalnom kamenu. Teške su, grublje, ali su jedini pravi komad ovog mesta koji možete legalno posedovati. I naravno, kupite onaj „šumski med“ koji prodaju odmah do kapije – samo proverite testom na licu mesta kao što je opisano u ovom vodiču. Ako je pravi, imaće onu specifičnu gorčinu biljaka sa Radana koje preživljavaju u ovom kiselom tlu. Đavolja Varoš nije samo izlet; to je test za vaša čula i vaša stopala. Budite pametni, ne pijte baš sve što teče i poštujte tišinu ovih kamenih divova. Oni su ovde bili pre nas, biće i posle, makar u obliku crvene prašine koju ćete nedeljama ispirati sa svojih planinarskih cipela.