Zaboravite na Instagram filtere: Realnost belocrkvanskog peska
Vazduh u Beloj Crkvi u julu miriše na pregoreli asfalt, jeftin losion za sunčanje i dim sa roštilja koji se uvlači u svaku poru. Dok se vozite preko Deliblatske peščare, onaj suvi, banatski vetar vam već isušuje grlo. Mnogi će vam reći da je ovo „Vojvođanska Venecija“. Lažu. Ovo je bivši rudnik šljunka koji je priroda (i malo ljudske ruke) pretvorila u kupalište. Ako dolazite sa decom 2026. godine, vaša prva misao neće biti lepota, već logistika: gde je hlad, zašto je parking ovoliko skup i da li je voda u kojoj se davi hiljadu ljudi zapravo bezbedna za osetljivu dečiju kožu? Standardni vodiči će vam nabrojati svih sedam jezera kao da su jednaka. Nisu. Neka su prozirna kao Jadran, a neka su obične bare sa barskim rastinjem koje vam se lepi za noge. Da biste preživeli vikend bez nervnog sloma, morate znati tačno koji put vodi do čiste vode, a koji u gužvu gde je peškir do peškira nemoguće proći.
Glavno jezero: Vašarište koje roditelji treba da doziraju
Glavno jezero je centar svega. Prva stvar koju ćete osetiti je buka – mešavina dečije vriske, turbo-folka iz okolnih kafića i lupanja loptica za stoni tenis. Betonirana obala olakšava ulaz, ali ubija svaki privid prirode. Kao što navodi fakt o bezbednosti jezera, Glavno jezero ima najviše spasilaca, što je plus, ali i najviše kupača po kvadratnom metru. Voda je ovde najtoplija, ali se najbrže i zamuti do popodneva. Asfalt peče tabane već u 11 sati. Ako planirate da ostanete ovde, ciljajte „betonsku plažu“ kod jedriličarskog kluba. Tu je voda dublja, ali strujanje je bolje, pa je i čistija.
Upozorenje: Parking kod Glavnog jezera se 2026. godine naplaćuje 600 dinara dnevno, a kontrolori su nemilosrdni. Ako stanete na zelenu površinu, kazna stiže brže nego što naručite kafu.
Šljunkara: Kristalna prozirnost uz visoku cenu opreza
Šljunkara je ono što vidite na onim prelepim fotografijama. Voda je tirkizna, prozirna do pet metara dubine i miriše na svežinu, a ne na ustajalu stajaćicu. Međutim, za malu decu, ovo jezero je mač sa dve oštrice. Obala je od krupnog šljunka, a dubina počinje naglo, već posle dva metra. Ako vam dete nije plivač, ne skidajte oči sa njega ni na sekund. Ovde nema plićaka od pola kilometra kao na Adi. Šljunkara je ogromna, što znači da možete naći mirnije uvale ako ste spremni da pešačite kroz šipražje. Ipak, tamo gde je mirno, nema kanti za smeće. Nažalost, 2026. godine neodgovorni turisti i dalje ostavljaju ambalažu u trsci. Šljunkara je najbolji izbor ako želite osećaj „pravog“ plivanja, slično onome što nudi najčistija voda na Srebrnom jezeru, ali sa manje komercijalnih sadržaja.
Vračevgajsko jezero: Kamperski duh i mutna voda
Vračevgajsko jezero je destinacija za one koji vole kampovanje i tobogane. Ima tri velika tobogana koji su magnet za decu, ali i izvor konstantne buke. Plaža je uska, a dno je muljevito na većini mesta. Ako vaša deca imaju osetljivu kožu ili alergije, preskočite Vračevgajsko u avgustu kada voda procveta. Ipak, prednost je prirodni hlad koji prave vrbe. Ovde je lakše naći mesto u senci nego na Glavnom jezeru. Restorani u blizini su korektni, ali cene su skočile. Ručak za četvoro 2026. godine teško prolazi ispod 6.000 dinara ako želite išta ozbiljnije od pljeskavice u lepinji. Za one koji traže autentičnost, bolje je potražiti proverene salase u Vojvodini na pola sata vožnje odavde.
Da li su jezera u Beloj Crkvi bezbedna za decu 2026?
Da, pod uslovom da birate jutarnje sate i jezera sa manjom koncentracijom kupača. Higijenski zavod redovno kontroliše Glavno i Vračevgajsko, dok su ostala jezera „na sopstvenu odgovornost“. Najveća opasnost nisu bakterije, već oštri predmeti na dnu manje uređenih jezera poput Šaranskog. Obavezno kupite deci gumene sandale za vodu. Povrede na oštre školjke ili kamenje su najčešći razlog posete lokalnoj hitnoj pomoći.
Gde je najbolji parking u hladu?
Prava borba počinje u 9 ujutru. Najbolji parking u hladu bez kazne nalazi se u uličicama iza vile „Katrin“ ili u kamp naselju ako platite dnevnu ulaznicu. Nikako ne ostavljajte auto ispred tuđih kapija; meštani su postali vrlo agresivni u zvanju pauka jer im turisti blokiraju izlaze iz dvorišta po ceo dan.
Skriveni dragulji: Šaransko i Novo jezero
Ako mrzite ljude (što je sasvim u redu tokom toplotnog talasa), produžite ka Šaranskom jezeru. Ovde nema uređenih plaža, nema spasilaca, ali nema ni vriske. Voda je tamnija zbog vegetacije, ali je mirna. Ovo je raj za pecaroše. Ako vas zanima ribolov u Beloj Crkvi 2026, znajte da su dozvole poskupele, a kontrole su svakodnevne. Novo jezero je još uvek u fazi eksploatacije šljunka na nekim delovima, što znači da je prilaz težak za male automobile. Ali, voda je tu možda i najčistija jer je najmanje ljudi dotaklo. Put do tamo je prašnjav, a sunce bije direktno u glavu, pa bez suncobrana nemojte ni pokušavati.
Kontekst: Kako su nastale ove „rupe u zemlji“?
Bela Crkva nije uvek imala jezera. Sve je počelo krajem 19. veka kada su Nemci, koji su tada činili većinu stanovništva, počeli da kopaju šljunak za potrebe izgradnje puteva i železnica u Austrougarskoj. Kako bi iskopali kubike materijala, prodirali su duboko u podzemne vode koje su pod pritiskom ispunile te jame. Najinteresantnija je priča o starim bagerima koji su ostali na dnu nekih jezera jer je voda nadirala toliko brzo da radnici nisu stigli da ih izvuku. Lokalna legenda kaže da su tokom Drugog svetskog rata neki od ovih bazena korišćeni za skrivanje municije, mada to niko nikada nije dokazao. Danas su te „rupe“ jedini spas od banatske jare.
Šta ako pada kiša (ili vam je dosta sunca)?
Bela Crkva može postati klaustrofobična trećeg dana na 40 stepeni. Ako sunce postane nepodnošljivo, ne idite u sobu sa klimom. Odvezite se do Vršca (30 minuta). Tamošnji breg nudi nižu temperaturu i hladovinu stare kule. Druga opcija je Deliblatska peščara, lokalitet Devojački bunar, gde možete prošetati kroz borovu šumu koja miriše na smolu i pesak. Za ljubitelje istorije, manastir Mesić je blizu, a unutra je tišina toliko gusta da možete čuti sopstvene misli, što je nemoguće na Glavnom jezeru. Ako ogladnite, tražite mesta koja nude zaboravljena vojvođanska jela, poput pravih salčića ili šnenokli, umesto generičkih pica koje se prodaju pored vode.
Vodič za preživljavanje: Taktički saveti
Obuća za vodu nije opcija, već obaveza. Šljunak na Šljunkari je nemilosrdan, a beton na Glavnom jezeru klizav. Kupite one jeftine gumene cipele kod Kineza ili u sportskim radnjama; spasiće vam odmor. Što se tiče hrane, izbegavajte krofne koje se prodaju iz torbi na plaži. Na toj vrućini, jaja u testu su tempirana bomba za stomak. Idite u lokalne pekare u centru grada pre 9 sati ujutru. Tamo ćete naći autentičan doručak po cenama za lokalce, a ne za turiste. I najvažnije: ponesite sopstveni suncobran. Iznajmljivanje ležaljke i suncobrana na Glavnom jezeru 2026. košta 1.200 dinara, što je čist bezobrazluk. Za taj novac možete kupiti tri kilograma domaće šunke na pijaci.
Mali detalj: Potražite ostatke stare pruge blizu Vračevgajskog jezera. To je deo prve pruge na Balkanu (Lisava–Oravica–Bazijaš) iz 1854. godine. Većina ljudi prođe pored toga ne znajući da gaze po istoriji tehnike.