Đavolja Varoš 2026: Kako izbeći plaćanje parkinga [Fakt]

Zaboravite zvanični parking: Gde ostaviti auto a da vam ne odnesu novčanik

Prvi korak ka uštedi na putu ka ovom prirodnom fenomenu je ignorisanje prve velike table sa natpisom ‘Parking’ koja se pojavljuje 500 metara pre samog ulaza. Kao i kod Sava Promenade, redari ovde imaju agresivan pristup i mahnuće vam da uđete na šljunčanu ledinu koja se naplaćuje fiksno 500 dinara, bez obzira da li ostajete 15 minuta ili tri sata. Asfaltirani put R-131, koji vodi od Kuršumlijske banje, nudi proširenja pre samog kompleksa gde je parkiranje i dalje legalno i besplatno, pod uslovom da ne blokirate prolaz lokalnim traktorima. Asfalt je ovde pun rupa i oštrih ivica, pa ako nemate gume za ozbiljan teren, budite oprezni. Od ove tačke vas čeka samo 7 minuta hoda kroz šumu, što je zanemarljivo u poređenju sa cenom koju traže na ‘zvaničnom’ placu. Prašina. Miris pregrejanih kočnica. Tišina koju prekida samo škripa vaših patika.

OPREZ: Ne nasedajte na ponude lokalaca koji stoje pored puta i nude ‘čuvanje’ vozila za rakiju ili sitan novac. To je klasičan ‘reket’ koji se često viđa i na mestima kao što je Perućac. Zaključajte auto i ne ostavljajte ništa na vidiku.

Miris sumpora i škripa peska: Šta vas zapravo čeka ispod kula

Vazduh u podnožju Đavolje Varoši miriše na metal, kiselinu i trulu zemlju, naročito nakon kiše kada se aktivira ‘Đavolja voda’. To je miris koji vas podseća da niste u običnom parku, već na mestu gde je pH vrednost vode toliko niska da bi vam istopila kožu da je pijete. Temperatura ovde varira za deset stepeni u odnosu na glavni put; dolina je stisnuta između brda i vlaga je ogromna. Staze su napravljene od drvenih dasaka koje su u 2026. godini na nekim mestima prilično trule i klizave. Videli smo dvoje ljudi kako proklizavaju kod drugog vidikovca jer su nosili obične patike sa ravnim đonom. Ako planirate uspon, zaboravite na modu. Potrebne su vam ozbiljne cipele jer je stanje stubova i staza kritično nakon poslednjih jakih padavina. Zemlja je mekana, a nagib je strm.

Zašto ne dolaziti pre 17h: Bitka sa suncem i turističkim grupama

Najveća greška koju možete napraviti je dolazak u podne. Sunce udara direktno u andezitske kape stubova, stvarajući nepodnošljivu vrućinu bez grama hlada na vidikovcima. Uz to, to je vreme kada pristižu autobusi iz Niša i Prolom Banje. Guranje na uskim drvenim platformama je zagarantovano. Kao što smo savetovali za Niš i Ćele kulu, ključ je u tajmingu. Dođite oko 17:00. Turističke grupe se tada povlače ka kafanama, a svetlo postaje crvenkasto, što je idealno za fotografije. Svetlost tada pada pod uglom koji naglašava bizarne oblike stubova, a vi ćete imati mir da čujete čuveni ‘đavolji šapat’ – zvuk vetra koji prolazi kroz erozivne kanale. Mirno je. Sablasno. Savršeno.

Da li je Đavolja Varoš bezbedna za posetu sa decom?

Jeste, ali samo do prvog nivoa vidikovca. Drvene stepenice koje vode ka gornjim platformama imaju preširoke razmake u ogradi kroz koje dete može lako da se provuče i padne u provaliju. Nema zaštitnih mreža. Ako imate decu, držite ih za ruku celo vreme. Slična situacija je i na Resavskoj pećini, gde su stepenice večito vlažne i opasne. Ovde je problem suvoća i erozija – tlo se bukvalno osipa pod nogama. Budite oprezni.

Koliko košta ulaznica u 2026. godini?

Kao od januara 2026, ulaznica za odrasle iznosi 450 dinara. To je značajno poskupljenje u odnosu na prethodne godine, a novac se navodno ulaže u održavanje staza, mada ćete na terenu videti da su kante za smeće često prepune. Nemojte doplaćivati za vodiča. Kao što smo naveli u vodiču ne plaćajte vodiča, staze su toliko jasno markirane da je nemoguće izgubiti se, a legende o okamenjenim svatovima možete pročitati na info tablama koje su, začudo, još uvek čitljive.

Istorijski kontekst: Sasi, rudnici i krvava zemlja

Đavolja Varoš nije samo geološka slučajnost; ovo je prostor gde se vekovima rudarilo. U 13. veku, Sasi su ovde kopali gvožđe i zlato, ostavljajući iza sebe duboka okna koja i danas doprinose kiselosti vode. Postoji dokumentovan slučaj iz 14. veka o sukobu dve rudarske porodice koji se završio masakrom upravo u dolini ispod stubova. Lokalci veruju da crvena boja zemlje ne potiče od oksida gvožđa, već od krvi onih koji su ovde stradali braneći svoja okna. Ova mračna istorija daje mestu težinu koju nećete naći u brošurama. Dok hodate pored ‘Crvenog vrela’, setite se da gazite po zemlji koja je vekovima bila poprište najsurovijih ljudskih nagona. To nije turistička atrakcija. To je grobnica resursa.

Vibe Check: Tišina Radan planine

Kada se poslednji autobus udalji ka Kuršumliji, Đavolja Varoš menja svoj karakter. Vazduh postaje oštar. Čuje se udaljeno kukanje ptica grabljivica i zvuk lišća koje se kotrlja po dnu suve doline. Nema muzike iz okolnih kafića jer su predaleko. Localsi koji prodaju suvenire polako pakuju svoje drvene štandove, ostavljajući miris jeftine rakije i domaće kafe. Ako sednete na klupu kod crkvice Svete Petke, osetićete mir koji je gotovo opipljiv. Nema bleštanja ekrana, nema vike. Samo vi i 202 zemljane kule koje prkose vremenu. To je onaj trenutak kada shvatite da je vredelo pešačiti tih dodatnih 500 metara od besplatnog parkinga. Vaša stopala su umorna, ali glava je čista.

Šta ne raditi: Izbegnite ‘domaće’ proizvode na ulazu

Štandovi na samom ulazu u kompleks su prepuni ‘domaćeg’ meda i rakije. Nemojte kupovati ovde. To je klasična turistička zamka. Većina tih proizvoda dolazi iz veleprodaja, a etikete su nalepljene samo za vas. Ako želite pravi med, vozite još 10 kilometara ka selu Dobri Do. Tamo ćete naći prave pčelare koji ne znaju šta je ‘marketinški trik’. Slično kao i sa kajmakom na Zlatiboru, autentičnost se ne nalazi na glavnoj stazi. Kupite magnet ako baš morate, ali hranu tražite tamo gde nema autobusa.

Ako počne kiša: Vaš plan za beg

Đavolja Varoš postaje smrtonosna klopka kada padne ozbiljna kiša. Glina postaje klizava kao sapunica, a potoci koji se formiraju u trenutku mogu da vam blokiraju put nazad. Ako vidite crne oblake iznad Radana, odmah krenite ka izlazu. Alternativa? Idite u Kuršumlijsku banju. Tamošnji bazeni sa toplom vodom su spas za mišiće umorne od uspona. Ulaznica je oko 1200 dinara, ali vredi svaku paru kada vam se noge ukoče od vlage Đavolje Varoši. Možete provesti celo popodne u toploj vodi dok napolju besni oluja, što je mnogo bolja opcija od čekanja u kolima na blatnjavom proširenju puta.

Gear Audit: Šta poneti za Đavolju Varoš

Zaboravite na obične patike. Trebaju vam cipele sa Vibram đonom. Kamenje u gornjem delu kompleksa je uglačano od hiljada turista i postaje klizavo čim se digne vlaga. Takođe, ponesite sopstvenu vodu. Mala flašica vode na ulazu košta 200 dinara, što je apsurdno. U rancu obavezno imajte i laganu vetrovku; čak i leti, vetrovi sa Radana mogu biti veoma hladni kada zađe sunce. I jedna specifična stvar: ponesite maramicu. Đavolja voda je toliko kisela da, ako vam kapne na naočare ili telefon, može ostaviti trajne mrlje ako je odmah ne obrišete. Budite spremni. Totalni haos može nastati ako niste opremljeni.

Sveti gral suvenira: Manastirska Orahovača

Zaboravite na magnete sa likom đavola. To je plastično smeće. Ako želite nešto što zaista vredi, potražite Orahovaču koju prave u malom domaćinstvu iza crkve Svete Petke. Ne košta više od 1000 dinara za litar, a pravi se od oraha koji rastu na ovoj specifičnoj, kiseloj zemlji. Ukus je opor, jak i autentičan. To je jedini suvenir koji zapravo prenosi duh ovog mesta – sirov i beskompromisan. Kad je popijete kod kuće, osetićete onaj isti miris zemlje i šume koji vas je pratio dok ste obilazili stubove.

Audio/Visual misija: Nađite urezane inicijale iz 1920-ih

Imamo misiju za vas. Na trećem vidikovcu, na jednoj od drvenih greda koja gleda direktno ka najvećem stubu, nalaze se urezani inicijali ‘M.P. 1924’. To su ostaci prvih istraživača koji su ovde dolazili na konjima, davno pre asfalta i turističkih organizacija. Naći ćete ih na donjoj strani prečke. To je podsetnik da je Đavolja Varoš postojala i fascinirala ljude mnogo pre nego što je postala ‘lokacija za selfi’. Potražite ih. To je mali dodir sa pravom istorijom koji većina turista propusti dok se bori za bolji kadar telefonom.

Uživajte u putovanju, ali ne dajte da vas preveslaju. Đavolja Varoš je surova, prelepa i zahteva poštovanje. I nultu toleranciju na loš parking.