Najbolji način da doživite kanjon Tare bez plaćanja novih ekoloških taksi i gubljenja vremena u gužvi jeste pristup sa bosanskohercegovačke strane, tačnije preko rubnih delova Nacionalnog parka Sutjeska i grebena planine Zvijezda.
Zaboravite na prenapregnute turističke rute sa crnogorske strane gde vas presreću rendžeri sa uplatnicama. Ovde, na strmim liticama iznad najdubljeg kanjona Evrope, vetar miriše na smolu i divlju nanu, a jedini zvuk koji dopire iz dubine od 1300 metara jeste prigušeni huk podivljale reke. Vazduh je oštar, čak i usred jula, a jutarnja magla se lepi za lice poput vlažnog peškira. Ako želite divljinu bez filtera, morate se pomučiti.
Vidikovac Borić: Najbolji pogled na kanjon bez plaćanja taksi
Vidikovac Borić nudi najbrutalniji i potpuno besplatan pogled na kanjon Tare i planinu Maglić sa visine od preko 1400 metara nadmorske visine. Nalazi se na teritoriji Bosne i Hercegovine, u okviru NP Sutjeska, ali van domašaja naplatnih rampi koje su preplavile popularnije lokalitete u regionu. Staza počinje sa makadamskog puta iznad Tjentišta, gde vas čeka oštar, ali kratak uspon kroz gustu šumu crnog bora. Pojas u kom hodate je strm, klizav i prepun oštrog korenja koje štrči iz vlažne zemlje.
Zaboravite ravne betonske staze. Ovde ćete morati da preskačete oborena debla koja trunu pod naletima planinske vlage. Pod nogama konstantno škripi suvo granje, a miris vlažne mahovine i borove četine guši svaku aromu koju ste doneli iz grada. Nakon oko 40 minuta hoda izbijate na golu stenu. Pod vama se otvara ponor.
UPOZORENJE: Na vidikovcu Borić nema zaštitne ograde. Ivica stene je krušljiva, a vetar na ovom grebenu može dostići udare od 70 km/h bez ikakve najave. Držite se najmanje dva metra od ivice i nikada ne prilazite ako je stena mokra od jutarnje rose. Jedan pogrešan korak znači pad od nekoliko stotina metara u ambis.
Za razliku od prepunih vidikovaca sa druge strane granice gde turisti čekaju u redu za selfi, ovde ćete verovatno biti potpuno sami. Možete sedeti na hladnoj steni satima, slušajući samo kliktanje orlova koji kruže iznad ponora. To je luksuz koji se ne plaća novcem, već planinarskim naporom i ranim buđenjem.
Tepih staza i vidikovci planine Zvijezda
Najbezbedniji način da priđete najdubljim delovima kanjona jeste kretanje starim šumskim putevima planine Zvijezda, ali uz maksimalan oprez i poznavanje terena. Ova planina čuva neke od najsurovijih i najmanje posećenih litica koje gledaju direktno u srce Tare. Pre nego što krenete u istraživanje ovih divljih predela, obavezno proučite smernice za bezbednost jer promašena staza ovde može biti kobna, što detaljno opisuje naš vodič za planinsku rutu Planina Zvijezda 2026.
Tlo pod nogama na ovim visinama je prekriveno debelim slojem iglica i mahovine, stvarajući osećaj kao da hodate po najmekšem tepihu. Ipak, ispod tog prividnog mira krije se oštar kraški reljef pun škrapa i skrivenih vrtača. Tišina je ovde toliko duboka da možete čuti sopstvene otkucaje srca i pucketanje sopstvenih kolena pod teretom ranca. Nema mobilnog signala, nema prodavnica, nema pomoći na putu. Samo vi i planina.
Ukoliko planirate posetu i drugim divljim rekama i kanjonima u okruženju tokom ove sezone, informišite se o stanju voda i dozvolama na stranici Kajaking u Srbiji 2026 kako biste izbegli kazne i suva rečna korita.
Da li je put do vidikovaca prohodan za obična vozila?
Nije prohodan za niske automobile i pokušaj prolaska će vas koštati kartera. Do početka pešačke staze za Borić i vidikovce na Zvijezdi vodi grub, neasfaltiran makadam sa dubokim kolotocima koje su napravili kamioni za izvlačenje šume. Čak i tokom leta, na senovitim mestima se zadržavaju bare sa lepljivim blatom koje ne možete lako zaobići. Najpametnije je vozilo ostaviti na proširenju kod asfaltnog puta i prepešačiti dodatnih 3 kilometra.
Koje su cene taksi i ulaznica u NP Sutjeska za 2026. godinu?
Od proleća 2026. godine, standardna ulaznica za NP Sutjeska iznosi 10 KM (oko 5 evra) po osobi, dok se ulazak motornih vozila na lokalne puteve naplaćuje dodatnih 10 KM. Međutim, ako pristupate vidikovcima peške sa neoznačenih tačaka izvan glavnih rampi na Tjentištu i Suhoj, ne postoje naplatne kućice niti rendžeri koji kontrolišu ove rute. Ipak, preporučujemo da kupovinom karte podržite održavanje ovih staza jer se sredstva koriste za čišćenje i održavanje planinarskih skloništa.
Šta obavezno preskočiti: Zamke divljeg turizma
Izbegavajte organizovane džip ture koje obećavaju „ekskluzivne vidikovce bez napora“. Ove ture koštaju i do 50 evra po osobi, a zapravo vas vode na pretrpana mesta gde ćete deliti prostor sa još pedeset turista koji galamom plaše divljač. Umesto toga, investirajte u dobru offline mapu i krenite peške u ranu zoru. Najbolje vreme za polazak je 5:00 ujutru, pre nego što sunce ugreje stene i pre nego što se digne izmaglica iz reke.
Takođe, nemojte nasedati na ponude lokalnih preprodavaca koji nude „organski med i sir sa Tare“ na štandovima pored magistralnog puta. U većini slučajeva radi se o industrijskom šećernom sirupu pomešanom sa aromama i siru kupljenom u supermarketu koji se prodaje po trostrukoj ceni neopreznim strancima.
Istorijska beleška: Krvavi sukobi na liticama
Ovaj kanjon nije samo prirodni fenomen, već i poprište surovih istorijskih bitaka. Tokom Pete neprijateljske ofanzive u Drugom svetskom ratu, litice iznad Tare bile su jedini spas i istovremeno grobnica za stotine boraca koji su pokušavali da se probiju iz obruča. Na mestu današnjeg vidikovca Borić, juna 1943. godine, ranjenici su spuštani niz nepristupačne stene u kanjon pod stalnom artiljerijskom vatrom. Tragovi rovova i danas se mogu uočiti u vidu nepravilnih udubljenja u zemlji, tik uz ivicu šume crnog bora. Svaki kamen na kom stojite bukvalno je natopljen krvlju.
Alternativni plan: Ako počne pljusak ili nestane snage
Planinsko vreme oko Tare je nepredvidivo. Ako vas na grebenu uhvati pljusak sa grmljavinom, odmah se povucite sa otvorenih stena i ivice kanjona jer su udari groma ovde izuzetno česti i smrtonosni. U tom slučaju, spustite se u dolinu Sutjeske i posetite memorijalni kompleks na Tjentištu. Tamo možete provesti sate istražujući monumentalni spomenik i muzej posvećen bici na Sutjeski, sklonjeni od nepogoda. Druga opcija je poseta nekoj od lokalnih etno-kuća u okolini Foče, gde možete probati pravu planinsku raštiku i domaći pršut sušen na bukovom dimu, daleko od komercijalnih turističkih menija.
Oprema za preživljavanje na liticama Tare
Za kretanje ovim terenom zaboravite na obične patike sa glatkim đonom. Potrebne su vam poluduboke planinarske cipele sa Vibram đonom koji dobro prianja na klizavu podlogu. Kraške stene na vidikovcima su oštre poput žileta i lako mogu pocepati tanku obuću. Ponesite vetrovku, čak i ako u podnožju vlada tropska vrućina, jer na grebenu vetar ne prestaje da duva. Obavezno spakujte najmanje 2 litra vode po osobi jer na samom grebenu nema aktivnih izvora pitke vode, a dehidracija na jakom planinskom suncu nastupa veoma brzo.
Kao autentičan suvenir sa ovog putovanja, umesto plastičnih magneta i kineskih suvenira, potražite sušeni čaj od planinskog vreska (Satureja montana) koji lokalno stanovništvo bere na liticama kanjona. Ovaj čaj ima specifičan, jak ukus koji savršeno prenosi surovost i lepotu divljine u kojoj je nastao, a kupovinom direktno od gorštaka u planinskim selima direktno pomažete opstanak lokalne zajednice.