Vazduh miriše na metal, sumpor i vlažnu zemlju dok prolazite kroz Bor, grad koji izgleda kao kulisa za post-apokaliptični film. Ako ste mislili da je Planina Stol samo još jedan turistički brežuljak, prevarili ste se – to je džinovski krečnjački zub koji izranja iz industrijskog pepela. Standardni vodiči će vam reći da je ovo ‘skriveni dragulj’, ali istina je surovija: Stol je brutalno oštar, vetrovit i predivno izolovan ako znate kada da dođete. Zaboravite na skupe planinarske ture i vodiče koji vam naplaćuju 50 evra da bi vas proveli stazom koju vide i slepci. Sve što vam treba je par dobrih pluća, auto koji ne posustaje na usponu i ovaj tekst. Do kraja ovog vodiča, znaćete tačno gde da ostavite vozilo, kako da izbegnete gomilu turista koji vikendom okupiraju podnožje i zašto je vaša trenutna oprema verovatno previše fensi za ovaj teren. Krenite odmah, jer od maja 2026. godine, interesovanje za istočnu Srbiju raste brže od cene kvadrata u Boru.
Gde ostaviti auto a da ga ne nađete na klocnama
Najveći problem kod Stola nije uspon, već početak. Prva lekcija: ne parkirajte u samom naselju Krivelj ako ne želite da objašnjavate lokalcima zašto im blokirate put za traktore. Najbolja opcija je proširenje puta neposredno pre uspona ka planinarskom domu. Asfalt je ovde u 2026. godini podnošljiv, ali sa ozbiljnim rupama koje mogu da vam ‘pojedu’ felnu ako ste neoprezni. Kao što smo ranije pisali o tome gde parkirati na Stolu bezbedno od odrona, ključ je u tome da auto ostavite na ravnom, dalje od strmih litica koje tokom prolećnih kiša postaju aktivna klizišta. Čuvajte se onih koji vam nude ‘privatni parking’ za 500 dinara; to je klasična prevara. Parking je javan i besplatan, bar dok lokalna samouprava ne odluči drugačije. Osetićete miris paljene gume ako pokušate da forsirate uspon malim gradskim autom do samog doma. Nemojte. Pešačenje od asfalta do doma traje svega 20 minuta, a sačuvaćete kvačilo koje će vam trebati za povratak kući.
Staza ‘Goli krš’: Tehnički detalji uspona bez filtera
Uspon na Stol nije tehničko penjanje, ali nije ni šetnja po Adi. Staza počinje od planinarskog doma koji izgleda kao da je stao u vremenu negde 1984. godine. Zvuk vetra koji udara u limeni krov doma je vaš prvi signal – gore na vrhu će biti duplo jači. Od doma do vrha (1.156 mnv) treba vam oko 45 minuta do sat vremena konstantnog hoda. Podloga je mešavina sitnog sipara i oštrog krečnjaka. Ako nosite patike sa ravnim đonom, proklizaćete pre nego što stignete do prve markacije. Staza je markirana crveno-belim krugovima, ali su mnogi izbledeli ili su ih prekrili lišajevi. Pratite utaban put; ovde nema mnogo mesta za grešku jer je greben uzak. Slično kao i kod uspona na Suvu planinu i Trem, kolena će vas boleti pri silasku, ne pri usponu. Krečnjak je ovde ‘ljut’ – ako padnete, razbićete se kao na beton. Bezbednost je ključna, ali vam konopci ne trebaju. Treba vam fokus. 
Da li je Stol bezbedan za solo planinare?
Jeste, pod uslovom da niste idiot. Glavna opasnost na Stolu nije visina, već iznenadna magla koja može da se spusti sa Deli Jovana za manje od deset minuta. Kada se to desi, vidljivost pada na dva metra i lako možete završiti na zapadnoj litici koja je skoro vertikalna. Uvek imajte offline mapu. Signal mobilne telefonije je ovde kao lutrija – na vrhu ga ima, u rupama između grebena ne. Ako planirate uspon sa decom, držite ih za ruku na samom grebenu; vetar ume da trgne jače nego što očekujete. Kao i na drugim stazama za decu, oprez je važniji od brzine.
Koliko vremena realno treba do vrha?
Zaboravite na rekorde sa Strave. Realno vreme za prosečnog čoveka koji povremeno ide u teretanu je 60 minuta od doma do krsta na vrhu. Ako ste u lošoj kondiciji, dodajte još 20 minuta za ‘hvatanje daha’ kod velikog bora na pola puta. Silazak traje skoro isto toliko jer je teren klizav čak i kad je suv. Ukupno, sa kafom kod doma i slikanjem na vrhu, planirajte tri sata kvalitetnog trošenja kalorija.
PAŽNJA: Ne kupujte flaširanu vodu u Boru po benzinskim pumpama za 150 dinara. Kod planinarskog doma postoji česma sa izvorskom vodom koja je ledena i besplatna. Samo ponesite svoju flašu. Štedite novac za ozbiljnije stvari.
Šta NE raditi: Preskočite turističke zamke u okolini
Najveća greška koju možete napraviti je da nakon Stola odmah odete u prvi restoran koji vidite u Boru. Cene su tamo ‘naduvane’ zbog stranih inženjera i radnika u rudniku. Ako želite pravu hranu bez turističke marže, produžite ka Žagubici ili potražite seoska domaćinstva koja nude ručak po pozivu. Nemojte kupovati ‘planinski med’ pored puta osim ako ne vidite košnice iza kuće. Često je to samo šećerni sirup sa aromom. Umesto toga, naučite kako prepoznati veštačke arome u rakiji koju će vam nuditi lokalci; prava prepečenica na ovom potezu mora da greje stomak, a ne da peče grlo kao aceton. Takođe, izbegavajte organizovane džip ture. Te mašine uništavaju ionako krhku vegetaciju Stola, a naplaćuju vam nešto što možete besplatno da pređete nogama. Budite planinar, a ne teret na leđima prirode.
Oprema: Zašto vam ne trebaju karabini, ali vam treba štap
Gledam ljude koji na Stol dolaze kao da kreću na K2. GPS satovi od 1000 evra, najnoviji Gore-Tex i karabini koji im vise sa ranca. Čisto bacanje para. Kao što smo savetovali za uspon na Rtanj, na Stolu vam treba samo par dobrih cipela sa kramponima (Vibram đon je zakon ovde) i jedan, ponavljam, jedan planinarski štap. Štap vam služi kao treća noga na siparu. Štedi vam kolena za 30% pri silasku. Slojevito oblačenje je obavezno jer je na vrhu temperatura uvek bar 7 stepeni niža nego u podnožju, a vetar dodaje subjektivni osećaj hladnoće. Ako idete leti, obavezno šešir; na grebenu nema nijednog drveta, pržiće vas kao na roštilju. Što se tiče vode, 1.5 litar po osobi je minimum. Nema dopune nakon što krenete od doma.
Istorija kamena: Krš koji krije više od pogleda
Malo ljudi zna da je Stol bio dom za drevne zajednice još u bronzano doba. Krečnjačke pećine u podnožju krile su zbegove, ali i hajduke. Postoji legenda o ‘zakopanom blagu cara Konstantina’ koje se navodno nalazi negde u utrobi planine, ali jedino što ćete vi naći su fosili morskih stvorenja. Da, ovaj džinovski kamen je nekada bio dno mora. To objašnjava zašto je stena tako oštra i puna rupa. Tokom Drugog svetskog rata, Stol je bio strateška tačka zbog koje se ginulo, jer ko kontroliše vrh, kontroliše put ka rudnicima u Boru. Kada stojite na vrhu, ne vidite samo predele, stojite na groblju istorije koja je ovde bila siva, krvava i tvrda. To daje specifičnu težinu onoj tišini koju ćete osetiti kad vetar na trenutak stane.
Vibe Check: Tišina ispred planinarskog doma
Zamislite ovo: sedite na drvenoj klupi ispred doma, Sunce polako zalazi iza Malog Krša, a u ruci držite limenu šolju vrelog čaja. Vazduh postaje oštar, miriše na borovinu i stari pepeo. Čujete samo udaljeno zvono stada ovaca koje se vraća u tor. Nema buke automobila, nema notifikacija na telefonu (jer ste poslušali savet i isključili ga). To je taj trenutak zbog kojeg se dolazi na Stol. To je sirova, neobrađena Srbija koja ne pokušava da vam proda suvenir. Ljudi ovde govore malo, ali ono što kažu ima težinu. Domar, čovek čvrstog stiska ruke, reći će vam da se ‘planina ne osvaja, već se moli za prolaz’. I u tom trenutku, gledajući u mračnu siluetu planine, shvatate da je on u pravu. Stol vas ne želi, on vas samo toleriše.
Ako pada kiša (Ili ako ste jednostavno preumorni)
Planina Stol po kiši je recept za katastrofu. Krečnjak postaje klizav kao led, a sipar se pretvara u tekuće blato. Ako vas uhvati nevreme, ne pokušavajte da dođete do vrha. Umesto toga, spustite se do Bora i posetite Muzej rudarstva i metalurgije ili idite do Resavske pećine koja je uvek suva (iako hladna). Druga opcija je kafa u Boru, gde možete posmatrati površinski kop koji izgleda kao rupa na licu Zemlje – fascinantno na svoj zastrašujući način. Možete skoknuti i do vodopada Lisine na pastrmku ako imate još sat vremena vožnje. Stol će biti tu i sutra. Planina ne ide nigde, ali vaši zglobovi bi mogli ako forsirate po klizavom.
Taktički saveti za kraj: Šta doneti kući
Zaboravite na magnete proizvedene u Kini. Ako želite pravi suvenir sa Stola, kupite teglu meda od majčine dušice od lokalnih pčelara u selu Krivelj ili Bučje. Koštaće vas oko 1500 dinara, ali to je ukus ove planine. Takođe, domaći ovčiji sir je ovde legendaran – tvrd, slan i miriše na pašnjake. Potražite ga u domaćinstvima, ne u prodavnicama. I poslednja misao: ne ostavljajte smeće. Ni opušak, ni maramicu, ni plastičnu flašu. Stol je jedan od retkih preostalih bastiona divljine u ovom delu Srbije. Budite onaj planinar zbog kojeg će lokalci i dalje želeti da nam požele dobrodošlicu. Kao što kaže stara poslovica: ‘Odnesi samo fotografije, ostavi samo otiske stopala’. Mada, na ovom krečnjaku, ni otiske stopala nećete lako ostaviti.