Vazduh na Bojaninim vodama u martu miriše na vlažnu zemlju, istrošene kočnice starih džipova i oštar mraz koji ne popušta ni pod podnevnim suncem. Ako ste planirali laganu šetnju jer ste čuli da je Suva planina ‘blizu Niša’, odmah zaboravite na taj scenario. Ovo nije turistička promenada; ovo je krečnjački monstrum koji troši zglobove i testira psihu pre nego što vam dozvoli da dodirnete vrh Trema. Standardni saveti sa TripAdvisora ovde padaju u vodu čim prvi put proklizate na siparu. Želite istinu? Krenite u 6 ujutru ili nemojte kretati uopšte. Do 10 sati planina se pretvara u usijani tiganj, a hladovina je luksuz koji Suva planina, vernu svom imenu, ne nudi nikome.
Bojanine vode: Gde asfalt prestaje, a realnost udara u lice
Polazna tačka, Bojanine vode, nalazi se na nekih 25 kilometara od Niša. Put je, blago rečeno, izazovan za niža vozila. Rupe su duboke, a ivice asfalta oštre. Parkiranje je haotično, naročito vikendom kada pola Niša krene na planinu. Ne ostavljajte auto na samoj krivini iznad planinarskog doma; lokalni traktori prolaze milimetarski blizu i niko vam neće nadoknaditi štetu. Vazduh ovde ima specifičan, metalni miris planinske izvorske vode koja je, zapamtite, poslednja tačka gde možete dopuniti zalihe. Suva planina nije Rtanj; ovde nema izvora na svakom koraku. Ako planirate uspon, pročitajte prvo vodič za Rtanj da biste shvatili koliko je logistika vode kritična. Na Suvoj planini vam treba bar 3 litra po osobi, čak i ako mislite da ste fit.
PAŽNJA: Ne kupujte flaširanu vodu u planinarskom domu ako je cena iznad 250 dinara. Česma ispred doma je potpuno ispravna i besplatna. Uštedite novac za gorivo.
Kraljeva staza: Uspon na Trem koji ne prašta greške
Uspon na Trem (1810 mnv) preko ‘Kraljeve staze’ je klasik, ali klasik koji boli. Prva trećina puta vodi kroz šumu, gde je tlo često prekriveno klizavim lišćem koje krije oštro kamenje. Zvuk ovde je specifičan – samo teško disanje i škripa štapova. Čim izađete na greben kod Devojačkog groba, šuma nestaje. Tu počinje pravi test. Vetar na grebenu je toliko jak da vam može izbiti telefon iz ruke dok pokušavate da uhvatite kadar. To je onaj suv, hladan vetar koji isušuje usne za pet minuta. Staza do vrha je duga oko 7 kilometara u jednom pravcu, sa visinskom razlikom od skoro 1000 metara. Nije to šetnja na Kosmaju bez blata. Ovo je vertikala. Svaki korak na siparu (sitnom, kotrljajućem kamenju) troši duplo više energije nego hod po asfaltu. Vaši zglobovi će pulsirati pre nego što vidite krst na vrhu. 
Sokolov kamen: Tehnički detalji za one koji žele više
Ako je Trem snaga, Sokolov kamen je tehnika. Većina planinara se zaustavi na Devojačkom grobu i krene desno ka Tremu. Ako krenete levo, idete ka Sokolovom kamenu. Staza je uža, eksponiranija i zahteva ozbiljniju koncentraciju. Ovde nema mesta za one koji se plaše visine. Stene su oštre, a provalije sa strane su duboke. Tokom uspona, miris majčine dušice se meša sa mirisom krečnjaka pod suncem. To je miris slobode, ali i opreza. Za ovu deonicu vam trebaju cipele sa Vibram đonom. Obične patike ovde klizaju kao na ledu. Slično kao kada istražujete Soko Grad i klizave stene, Suva planina ne prašta greške u opremi. Ako osetite da kolena počinju da podrhtavaju, stanite. Nema sramote u odustajanju kilometar pre vrha ako je magla počela da se spušta.
Da li je uspon na Trem bezbedan zimi?
Samo ako ste iskusni visokogorac sa punom opremom (cekini, dereze). Zimi se greben Trema pretvara u ledenu oštricu. Vetar pravi snežne strehe koje su smrtonosne ako zakoračite na njih. Za prosečnog turistu, Suva planina zimi je zabranjena zona. Ako želite sneg, bolja opcija su Divčibare i staza zdravlja, gde je rizik od ambisa minimalan.
Koliko vremena je realno potrebno za kružnu turu?
Računajte na 7 do 9 sati aktivnog hoda. Mnogi blogovi pišu o 5 sati, ali to su vremena za ljude koji trče ultramaratone. Sa pauzama za hranu, fotografisanje i momente kada ćete proklinjati dan kada ste krenuli, 8 sati je realnost. Ne zaboravite da je povratak podjednako naporan za mišiće kao i uspon.
Vibe Check: Devojački grob u 14:00
Zamislite ovo: sedite na prevoju Devojački grob. Sunce udara u teme, a vi žvaćete sendvič koji je postao topao u rancu. Oko vas je tišina koju prekida samo zvižduk vetra kroz travu. Ljudi pored vas izgledaju iscrpljeno, crvenih lica i prašnjavih cipela. Nema ovde glume. Na 1300 metara nadmorske visine svi su jednaki. Vidik ka Nišu je često prekriven sumaglicom, ali pogled ka unutrašnjosti Suve planine, ka strmim liticama zvanim ‘Golemo stražište’, podseća na Alpe. To je sirova, neukroćena priroda. Nema kafića, nema suvenira, samo vi i planina koja vas posmatra. Ako tražite luksuz, spa vikend u hotelu je bolja opcija. Ovde je luksuz samo to što ste stigli do daha.
Istorijski kontekst: Zašto se zove Suva planina?
Suva planina je dobila ime po tome što na njenim višim delovima gotovo uopšte nema vode. Krečnjački sastav stena je takav da sva kišnica odmah propada u dubinu, praveći podzemne lavirinte. Istorijski, ovo je bio dom ćumurdžija – ljudi koji su pravili ćumur u šumama. Tokom Prvog svetskog rata, ove staze su bile strateške tačke. Postoji legenda o caru Konstantinu koji je ovuda prolazio ka svojoj letnjoj rezidenciji u Medijani, ali realnost je verovatno bila mnogo surovija – vojnici koji marširaju po suncu bez kapi vode. Danas možete naći ostatke starih kamenih pojata (kućica za pastire), koje polako proždire vreme. Te ruševine su jedini svedoci koliko je život ovde bio težak pre nego što smo dobili moderne planinarske rance i GPS navigaciju.
Šta ako počne kiša (Ili ste previše umorni)?
Ako se oblaci nagomilaju iznad Trema, odmah počnite silazak. Krečnjak postaje neverovatno klizav čim se nakvasi. Gromovi na grebenu su realna opasnost jer ste vi najviša tačka. U slučaju lošeg vremena, alternativni plan je silazak u Nišku Banju. Tamo možete naći mirnije staze kroz šumu Koritnjak koje su zaštićene od vetra. Ako ste potpuno iscrpljeni, preporučujem da se spustite do Niša i potražite pravi domaći obrok. Izbegavajte fensi restorane u centru; tražite kafane gde jedu lokalci. Ako vas zanima prava domaća hrana, pročitajte kako prepoznati pravi domaći ajvar, jer ćete na pijacama u Nišu sigurno naići na prodavce koji nude ‘original’.
Holy Grail Souvenir: Rakija od divlje kruške
Zaboravite na magnete i plastične kule. Najbolja stvar koju možete doneti sa Suve planine je rakija od divlje kruške (oskoruše) koju prave domaćini u selima Donji i Gornji Dušnik. To je piće koje ima miris šume i ukus koji se ne zaboravlja. Košta oko 15-20 evra po litru kod lokalaca, ali vredi svakog centa. Pre kupovine, obavezno proverite kako prepoznati veštačke arome u rakiji, da ne biste završili sa šećernom vodicom. Prava rakija sa Suve planine peče grlo, ali greje dušu.
Taktički savet: Šta poneti u rancu?
- Voda (minimum 3L).
- Izotonični napitak (da sprečite grčeve u listovima).
- Vetrobranka (čak i ako je dole 30 stepeni).
- Rezervne čarape (znojna stopala prave žuljeve na siparu).
- Lampa (u slučaju da vas uhvati mrak pri povratku).
Suva planina 2026. godine ostaje surova kao i pre sto godina. Tehnologija je napredovala, ali kamen pod nogama je ostao isti. Ako poštujete planinu, ona će vam podariti vidik koji seže do Bugarske i Crne Gore. Ako je potcenite, vratićete se kući sa pocepanim đonovima i gorkim ukusom u ustima. Izbor je vaš. Budite pametni, krenite rano i gledajte gde stajete. Srećno na Tremu!