Miris pregrejane gume i kvačila koje cvili dok pokušavate da izvučete gradski auto iz živog peska Deliblatske peščare nije suvenir koji želite da ponesete kući. Zagajička brda su, bez preterivanja, najfotogeničnija tačka Vojvodine, ali su ujedno i groblje za niske branike onih koji slepo prate Google Maps. Ako mislite da ćete samo ukucati lokaciju i stići do onih zelenih kupola koje podsećaju na Hobiton, pripremite se za skupu lekciju iz šlep-službe. Možete stići i starim Jugom, ali samo ako znate tačnu tačku gde asfalt prestaje da bude vaš prijatelj. Zaboravite na Instagram filtere; ovde je vazduh suv, miriše na divlju majčinu dušicu i prašinu koja vam se uvlači u svaku poru odeće. Prva stvar koju treba da uradite pre polaska jeste da proverite pritisak u gumama i dopunite zalihe tečnosti, jer u samom srcu brda hlada nema ni za lek.
Gde tačno skrenuti: Jedini ulaz koji ne uništava karter
Najbolji način da stignete do Zagajičkih brda bez terenca je preko sela Šušara. Zaboravite prilaz iz pravca Izbišta ako nemate 4×4 pogon i visok klirens. Put od Vršca ili Bele Crkve do Šušare je asfaltiran, ali uzak, sa rupama koje mogu da vam otkinu točak ako niste fokusirani. Kada uđete u Šušaru, idite do samog kraja sela gde se nalazi stari lovački dom. Od te tačke, asfalt prelazi u tvrdi tucanik. Kao što smo primetili u martu 2026, ovaj put je nasut novim slojem sitnog kamena koji je prohodan za standardne automobile tipa Opel Corsa ili Fiat Punto. Vozite polako, drugom brzinom, i ne skrećite na zemljane puteve koji se odvajaju levo ili desno. Ti putevi su rezervisani za traktore i kvadove; jedan pogrešan pokret i vaš mali auto će biti ‘nasukan’ na sredinu puta dok točkovi vrte u prazno. Čitava deonica tucanika traje oko 3 kilometra pre nego što izbijete na proplanak gde se nazire čuveni spomenik. Parkirajte auto kod prve veće barijere; nemojte pokušavati da se popnete na samo brdo, čak i ako vidite tragove guma. Vetar ovde konstantno nanosi pesak, stvarajući nevidljive jame koje će vas zarobiti za pet sekundi.
UPOZORENJE: Nikada ne pratite GPS instrukciju koja vas vodi kroz selo Izbište direktno ka brdima. Taj put je čista peščana dina gde se zaglavljuju i iskusni vozači džipova. Ako vidite tablu ‘Privatni posed’ ili put koji naglo postaje duboki pesak, okrenite se odmah.
Da li je put do Zagajičkih brda prohodan za mali auto u 2026?
Da, ali isključivo pod uslovom da nije padala kiša prethodna tri dana. Čak i na ruti preko Šušare, blato u kombinaciji sa sitnim peskom stvara masu klizavu kao led. Stanje puta u maju 2026. pokazuje da su seoske vlasti donekle sanirale najgore delove, ali klirens manji od 14 centimetara zahteva hiruršku preciznost u vožnji. Ako niste sigurni u svoje vozačke sposobnosti na rastresitoj podlozi, bolje je parkirati u centru Šušare i pešačiti dodatnih 45 minuta. To pešačenje je zapravo odlična priprema za ono što vas čeka na samim brdima. Pre nego što krenete u ovu avanturu, obavezno proverite gde dopuniti vodu pre Zagajičkih brda jer na samoj lokaciji nema izvora ni prodavnica. Sunce ovde prži jače nego u gradu zbog refleksije peska.
Vibe Check: Tišina koja zuji u ušima
Kada konačno ugasite motor i izađete iz auta, dočekaće vas tišina kakvu je teško naći u Srbiji. Nema brujanja automobila, samo šum vetra koji se lomi o travnate dine. Brda izgledaju kao zamrznuti talasi zelenog mora. Ako zatvorite oči, čućete samo zrikavce i povremeni krik grabljivice. Boje su ovde nestvarne, posebno sat vremena pre zalaska sunca kada senke postaju dugačke i naglašavaju svaki prevoj terena. Međutim, budite spremni na to da je tlo puno rupa od glodara; jedan pogrešan korak dok gledate u telefon i izvrnućete zglob. Osećaj izolacije je potpun. Nema kafića, nema klupa, nema kanti za smeće. Sve što donesete, morate i odneti. Lokalni pastir kojeg smo sreli, čika Mile, kaže da turisti često potcenjuju vetar. ‘Ovde košava brije i leti’, upozorava on, dok namešta svoju izbledelu šajkaču. Ako planirate duži boravak, ponesite vetrovku čak i ako je dole u selu 30 stepeni.
Istorijski blesak: Marija Terezija vs. Živi pesak
Ovo što danas vidite kao prelepa zelena brda, nekada je bila prava noćna mora za stanovnike Panonske nizije. Deliblatska peščara je najveća kontinentalna peščara u Evropi, nastala povlačenjem Panonskog mora, ali su je vetrovi raznosili toliko da je zatrpavala čitava sela i plodne njive. Tek je carica Marija Terezija u 18. veku naredila masovno pošumljavanje kako bi se ‘ukrotio’ pesak. Zagajička brda su zapravo drevne peščane dine koje je vegetacija uspela da zarobi i pretvori u ove specifične oblike. Ispod te trave i tankog sloja humusa kriju se metri i metri čistog, sitnog peska. Tokom Prvog svetskog rata, ove uvale su služile kao prirodni zakloni, a i danas možete naići na čaure ili delove opreme ako znate gde da gledate. Ova brda nisu samo ‘lepa za slikanje’; ona su spomenik ljudskoj borbi protiv prirode koja je pretila da proguta pola Vojvodine. Da biste razumeli težinu ovog terena, pogledajte naš vodič o tome šta poneti na pešačenje bez trunke hlada jer će vam ta oprema spasiti glavu.
Koliko košta ulaz na Zagajička brda?
Od januara 2026. godine, ulaz se zvanično ne naplaćuje jer brda pripadaju Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, ali pristup motornim vozilima je strogo ograničen na postojeće puteve. Rendžeri povremeno patroliraju i mogu vam napisati kaznu ako vas uhvate da vozite direktno po travi ili dinama. Kazne za uništavanje vegetacije kreću se od 15.000 dinara naviše. Dakle, besplatno je dok god poštujete prirodu i ne glumite reli vozača po zaštićenom području.
Ako krene kiša: Plan B za Deliblatsku peščaru
Vreme na brdima se menja brže nego što možete da spakujete ranac. Ako vidite tamne oblake iz pravca Karpata, nemojte čekati ni sekund. Macadam put kojim ste došli postaje klizava zamka u roku od deset minuta. Ako vas kiša ipak uhvati, najbolje je da se odmah spustite ka Beloj Crkvi. Tamo možete pronaći zaklon i osveženje. Postoji nekoliko jezera u okolini koja su savršena za opuštanje nakon prašnjave avanture. Proverite koja belocrkvanska jezera imaju najčistiju vodu za osveženje bez algi. Alternativno, možete se povući u neki od lokalnih salaša u okolini Vršca na domaću supu i štrudlu, što je idealan način da povratite energiju nakon vetrovitog dana na brdima. Kiša u ovom delu Banata znači kraj svake off-road ambicije za taj dan, pa nemojte forsirati sudbinu.
Taktička oprema: Čizme, a ne patike za teretanu
Najveća greška koju možete napraviti je da na Zagajička brda krenete u platnenim patikama sa ravnim đonom. Trava je ovde oštra, suva i veoma klizava, naročito na strmim usponima ka vidikovcima. Idealna obuća su lagane planinarske cipele sa Vibram đonom ili duboke patike sa kramponima. Kamenje na tucaniku je oštro i može lako pocepati tanke đonove moderne sportske obuće. Takođe, niske čarape su loša ideja zbog bodljikavih biljaka i insekata. Obavezno ponesite i šešir sa širokim obodom koji možete vezati ispod brade, jer udari vetra često ‘kradu’ kape i bacaju ih duboko u nepristupačne uvale. Ako planirate da ostanete do mraka da biste fotografisali zvezde (koje su ovde neverovatne zbog nultog svetlosnog zagađenja), ponesite čeonu lampu sa rezervnim baterijama. Za one koji žele da kombinuju ovu turu sa drugim aktivnostima, pogledajte planine koje ne zahtevaju skupu opremu, ali imajte na umu da su Zagajička brda specifična zbog svog pustinjskog karaktera. Jedini suvenir koji vredi doneti odavde je lokalni med koji možete kupiti kod pčelara uz put; sve ostalo, uključujući kamenje i biljke, ostavite tamo gde ste našli.