Cena ulaznice u 2026: Koliko vas zapravo šamaraju na ulazu?
Kao od januara 2026. godine, ulaznica za Đavolju Varoš iznosi 1.000 dinara za odrasle, što je ozbiljan skok u odnosu na prethodne godine. Ako mislite da ćete proći jeftinije jer ste lokalac ili imate neku staru legitimaciju, zaboravite na to. Na rampi stoje momci koji su videli svaku vrstu prevare i ne popuštaju ni za dinar. Parking se dodatno naplaćuje 300 dinara, a asfalt na tom prilazu je toliko iskrpljen da ćete imati osećaj da vozite po površini Meseca pre nego što uopšte vidite prvu zemljanu figuru. Za porodice sa decom, ovo je trošak od skoro 4.000 dinara pre nego što popijete prvu kafu. Miris sumpora i trule vegetacije udara vas u nozdrve čim izađete iz auta. To nije miris istorije, već hemijska reakcija koja vam poručuje da ulazite u zonu gde priroda ne želi da bilo šta raste. Ako planirate da uštedite, proverite kako stoje stvari sa novim cenama ulaznica pre nego što krenete na put, jer bankomati u okolini ne postoje.
Stanje staze: Od trulih stepenica do klizavog peščara
Put do figura nije šetnja kroz park. Staza je mešavina nabijene zemlje, oštrog kiselog kamenja i drvenih stepenica koje su u 2026. godini u prilično upitnom stanju. Na nekoliko mesta, rukohvati se klate pod minimalnim pritiskom, a drvo je natopljeno kiselom vodom koja ga polako izjeda iznutra. Uspon je strm. Čućete sopstveno ubrzano disanje i škripu dasaka pod nogama. Ako niste u formi, srce će vam lupati u ušima već kod prvog vidikovca. Sunce ovde prži drugačije; kamen reflektuje toplotu pravo u vaše lice, a hlada gotovo da nema. Vazduh je suv, težak i pun fine prašine koja se lepi za znojave podlaktice. Za razliku od staza bez opasnih litica, ovde jedan pogrešan korak na vlažnom drvetu znači uganuće zgloba u najboljem slučaju. Nema Gorske službe na svakom ćošku. Sami ste sa svojim izborom obuće.
Da li je voda sa mineralnih izvora još uvek pitka?
Direktan odgovor: Ne, osim ako ne želite metalni ukus u ustima naredna tri dana i potencijalne stomačne tegobe. Izvori Crveno vrelo i Đavolja voda su vizuelno impresivni – krvavo crvena boja koja se preliva preko beličastog kamenja izgleda kao scena iz horor filma. Ali, koncentracija gvožđa i sumpora je toliko visoka da je voda bukvalno kiselina. Lokalci će vam pričati legende o lekovitosti, ali nauka kaže da je pH vrednost ovde ekstremno niska. Detaljan vodič o tome koji su mineralni izvori pitki jasno ukazuje na to da su ovi u Đavoljoj Varoši isključivo za gledanje i fotografisanje. Ne budite onaj turista koji puni flašicu da bi se posle kajao na pola puta do Kuršumlije. Ukus je kao da ližete zarđali ekser. Odvratno.
UPOZORENJE: Ne nasedajte na ponude ‘lokalnih vodiča’ kod parkinga koji obećavaju da će vas odvesti do ‘treće grupe figura’ koja je navodno sakrivena. Ne postoji treća grupa. To je samo način da vam uzmu 2.000 dinara za šetnju kroz koprive i blato. Držite se markirane staze.
Vibe Check: Tišina koju prekida samo krckanje kamena
Kada konačno stignete do platforme ispod samih figura, zaboravite na Instagram filtere. Realnost je mnogo sirovija. Figure visoke i do 15 metara, sa kamenim kapama koje prkose gravitaciji, deluju kao da će se srušiti svakog trenutka. Vetar koji prolazi između njih proizvodi specifičan, jeziv zvuk, nešto između zvižduka i prigušenog stenjanja. To je onaj momenat kada shvatite koliko je čovek mali. U 2026. godini, gužve su nesnosne vikendom, pa ako želite ovaj mir, morate biti na kapiji u 8:00 ujutru. Do 11:00, mesto postaje košnica ljudi koji se guraju za selfi, mirišu na jeftine kreme za sunčanje i viču na decu. Autentičnost mesta tada nestaje pod naletom masovnog turizma. Ako tražite mirniju varijantu, Zagajička brda su bolja opcija, ali Đavolja Varoš ima tu neku bolesnu privlačnost koju je teško ignorisati.
Šta ako udari pljusak? Plan B za južnu Srbiju
Đavolja Varoš na kiši je recept za katastrofu. Zemlja postaje lepljiva, crvena glina koja će vam uništiti obuću, a stepenice postaju klizalište. Ako vidite da se oblaci skupljaju nad Radan planinom, bežite. Umesto toga, produžite ka Prolom Banji ili se vratite u Niš. Tamo možete posetiti Ćele kulu i tvrđavu bez rizika da slomite vrat na mokrom peščaru. Kiša u ovom kraju nije osveženje, već potop koji ispira minerale i stvara bujične potoke koji mogu da blokiraju prilazni put na nekoliko sati. Uvek imajte rezervni plan jer priroda ovde ne oprašta lošu logistiku.
Kontekst: Prokleta svadba i naučni apsurd
Legenda o Đavoljoj Varoši je mračna i savršeno se uklapa u estetiku mesta. Priča kaže da su đavoli naterali brata i sestru da se venčaju, a Bog ih je, u besu, sve okamenio – mladence, svatove i kumove. Te kamene kape na vrhovima figura, koje teže i po nekoliko stotina kilograma, zapravo štite zemlju ispod sebe od erozije. Kada kapa padne, figura nestaje pod uticajem kiše za par godina. To je stalna borba između uništenja i nastajanja. Najbizarniji detalj? Sredinom 20. veka, neki ‘stručnjaci’ su predlagali da se figure betoniraju kako bi se sačuvale. Srećom, odustalo se od te fiks-ideje, pa danas gledamo čistu, surovu prirodu. Ovo nije muzej, ovo je proces propadanja koji plaćate da vidite.
Gear Audit: Šta stvarno treba da imate na nogama
Zaboravite na ‘fashion’ patike sa ravnim đonom. Trebaju vam cipele sa dubokim kramponima. Podloga je nepredvidiva – u jednom trenutku je tvrda kao beton, u sledećem je to sitan pesak koji se osipa pod vašom težinom. Ako nosite obične patike, proklizavaćete na svakom usponu. Takođe, ponesite barem litar vode po osobi. Cene pića na ulazu su bezobrazne, a unutar samog lokaliteta nema prodavnica. Za one koji planiraju ozbiljnije ture, pogledajte planine bez skupe opreme, ali znajte da Đavolja Varoš, iako kratka staza, zahteva poštovanje prema terenu. Jedan štap za hodanje nije loša ideja, naročito za silazak koji više opterećuje kolena nego uspon.
Gde jesti a da vas ne ‘ošišaju’?
Restoran na samom ulazu je klasična zamka. Cene su prilagođene strancima, a porcije su prosek. Ako želite pravi doživljaj, sedite u auto i vozite do Kuršumlije ili potražite etno kuće u okolnim selima. Tamo je hrana iskrena, a kajmak se ne štedi. Uporedite to sa cenama sira na Vlašiću i videćete da je južna Srbija i dalje zakon za stomak, ako znate gde da skrenete sa glavnog puta. Tražite mesta gde vide kamione ili lokalne registracije na parkingu. To je jedini siguran znak da nećete platiti porez na glupost.