Tvrđava Pavlovina: Ruševine koje mirišu na kozji sir i propast
Najjeftiniji način da vidite Višegrad odozgo je uspon na Pavlovinu, srednjovekovnu tvrđavu o kojoj većina turista nema pojma dok žvaću preskupe ćevape na mostu. Vazduh ovde miriše na divlji pelin i stari krečnjak koji se kruni pod prstima. Nema ulaznica, nema čuvara, ali nema ni sigurnosnih ograda. Ako se okliznete na kozjoj stazi, Drina će vas sačekati 300 metara niže. Put do vrha je brutalan. Staza kreće iza stare železničke stanice i odmah vas udara u pluća. Uspon traje oko 40 minuta ako niste u formi, ili 25 ako vas juri lokalna promaja. Kao i kod uspona na Soko grad, ovde se ne dolazi u papučama. Kamen je gladak, poliran vekovima vetra, i klizav čak i kad je sunce najjače. Nemojte očekivati sređene kule. Ovo je kostur grada koji je nekada držao ključeve trgovine između Bosne i Srbije. Gore je tišina toliko gusta da čujete sopstveni puls u ušima.
Da li je uspon na tvrđavu bezbedan za decu?
Ne. Apsolutno ne. Staze su neobeležene, ivice su provalije bez upozorenja, a kamenje je nestabilno. Ovo je teren za planinare i ljude koji znaju gde staju.
UPOZORENJE: Nemojte plaćati ‘lokalne vodiče’ kod mosta koji nude turu do tvrđave za 20 evra. Staza je javna i besplatna. Ako vam neko traži novac za ‘ulaz’ u ruševine, laže vas. Samo produžite dalje.
Cene u 2026: Koliko vas zapravo košta pogled na Drinu?
Kafa na samom mostu košta 4 evra, dok u uličicama iza Andrićgrada možete popiti domaću za 1.5 evra. Razlika je samo u broju selfi štapova koji će vam proći pored glave. Vožnja brodom po Drini u 2026. godini varira od 10 do 25 evra po osobi, zavisno od toga da li idete velikim turističkim brodom koji pušta narodnjake ili malim čamcem gde kapetan zapravo zna neku legendu koja nije na Vikipediji. Parking je posebna vrsta pakla. Zona oko ćuprije se plaća po satu, a kazne za nepropisno parkiranje su skočile na 40 evra. Dragan, koji prodaje magnete kod ulaza u Andrićgrad, kaže da komunalna policija kruži na svakih 15 minuta. Ne kockajte se. Ako planirate ručak, cene u Andrićgradu su skočile za 20% u odnosu na prošlu godinu, pa se spremite da platite oko 15 evra za korektan obrok bez pića. 
Istorijska senka: Kako je tvrđava postala most
Malo ko zna da je veliki vezir Mehmed-paša Sokolović bukvalno očerupao staru tvrđavu Pavlovina da bi sagradio svoju slavnu ćupriju. Kamenje koje vidite u lukovima mosta nekada je branilo grad od upada osvajača. To je bio logistički poduhvat koji bi i danas bio noćna mora. Zamislite hiljade radnika kako vuku ogromne blokove niz te nepristupačne litice. Istorija Višegrada je istorija reciklaže. Gornji grad, koji je pripadao porodici Pavlović, pao je pod Osmanlije 1462. godine, a legenda kaže da je poslednji branilac skočio sa najviše kule u Drinu radije nego da se preda. Taj duh prkosa se i dalje oseća gore, u onom oštrom vetru koji briše preko zidina. Za razliku od Studenice gde je sve pod konac, ovde vlada haos prirode i zaborava.
Vibe Check: Magla nad smaragdnom vodom
Višegrad u pet ujutru je jedino vreme kada možete osetiti ono što je Andrić pisao. Reka je tada tamna, skoro crna, a magla se lepi za lukove mosta kao pamučna vuna. Čujete samo snažno udaranje vode o stubove, tupi zvuk koji podseća na disanje nekog džina. Miris je specifičan – vlažna mahovina, hladan kamen i daleki dim iz nekog odžaka koji loži drva čak i u julu. Turista tada nema. Samo lokalni ribari koji ćute na svojim čamcima, nepomični kao spomenici. To je trenutak kada grad prestaje da bude turistička atrakcija i ponovo postaje mesto gde se sudaraju vekovi. Svetlo je sivo, prigušeno, i svaki korak po kaldrmi odzvanja kao pucanj. Čim sunce pređe preko brda, ova magija nestaje i zamenjuje je buka motora i miris jeftinih uštipaka. Iskoristite tih sat vremena. Vredi svakog minuta izgubljenog sna.
Isplati li se ići u Andrićgrad?
Da, ali ne zbog autentičnosti. To je filmski set koji je postao stvarnost. Zanimljivo je, čisto je, ali nema dušu stare čaršije. Idite tamo na kafu, ali pravu hranu tražite kod lokalaca u naseljima van centra.
Šta raditi ako pada kiša (ili ako vas bole noge)
Višegrad pod kišom je depresivan ako ostanete na ulici, ali je savršen za istraživanje Gradske galerije ili lokalne biblioteke koja krije neverovatne arhive. Alternativa je da sednete u neki od kafića sa pogledom na most, naručite kafu i posmatrate kako kiša menja boju Drine iz smaragdne u mutno sivu. Ako imate auto, produžite do Perućca, gde su kućice na vodi pod kišom poseban doživljaj. Vlažnost ovde može biti gušeća, oko 85%, pa se spremite da vam se odeća zalepi za leđa u roku od tri minuta. U Višegradu nema tržnih centara za beg od lošeg vremena. Ili ste na mostu, ili ste u kafani. Trećeg nema.
Taktički saveti za preživljavanje Višegrada
- Obuća: Zaboravite patike sa ravnim đonom. Trebaju vam cipele koje grizu podlogu, naročito za Pavlovinu.
- Voda: Na samoj tvrđavi nema izvora. Ponesite bar litar i po po osobi. Sunce na tim stenama prži i u septembru.
- Suvenir koji vredi: Preskočite plastične mostove kineske proizvodnje. Potražite lokalni med od žalfije ili orahovaču kod staraca koji prodaju robu blizu pijace. To je ukus planine.
- Skriveni detalj: Potražite urezane inicijale austrijskih vojnika na bazi mosta. Ljudi ih promaše jer gledaju u selfi kameru.
Zapamtite: Višegrad nije samo most. Most je samo ulaznica. Prava priča je gore, u tišini Pavlovine, gde vas niko neće gurati ramenom dok pokušavate da uhvatite savršen kadar. Put je težak, kamen je oštar, ali je bar istina. A istina je u 2026. postala najskuplja turistička valuta.